Šteta što Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje nema dužu bradu pa da, analizirajući eho vesti o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja o pridruživanju Srbije EU, kažemo da smo svi đuture uhvatili boga za bradu. A bog, pardon, Han nam — opet svima đuture — poruči da je ovo je tek početak trke koja može da bude divna. Odnosno, poruči da je pred Srbijom i njenim građanima tek pravi posao.
„Ne lipši magarče do zelene trave“ vole da kažu građani kojima Han najavljuje trku, opisujući tako vekovima sve životne situacije koje znače — „džaba čekaš“ ili „obećanje ludom radovanje“. Dakle, ne bismo da delujemo kao ptice zloslutnice ili kontraši na prvu, ali stanje stvari kaže da niti smo dotakli bradu bogu, niti smo omirisali blagodeti integracija. Skapasmo putujući u EU, a onda vele da tek treba da krenemo. I to da trčimo. Pa ko prekostane.
O čemu pregovaramo
Proces pridruživanja Evropskoj uniji sastoji se, inače, od tri etape. Zemlji se dodeljuje status zvaničnog kandidata za članstvo, zatim kandidat započne proces zvaničnih pregovora o članstvu i najzad kad pregovori budu okončani zemlja može pristupiti EU pošto sve zemlje–članice ratifikuju Ugovor o pristupanju. Srbija počinje drugu etapu.
Pregovaračkih poglavlja je ukupno 35, počev od sporazuma o slobodnom kretanju robe i radnika, pravu na osnivanje preduzeća, slobodnom kapitalu, preko sporazuma o javnim nabavkama, preduzećima, intelektualnom vlasništvu, konkurentnosti, finansijskim uslugama, informacionom društvu i medijima, poljoprivredi, bezbednosti hrane, ribarstvu, transportu, energiji, porezima, ekonomskoj i monetarnoj politici, statistici, socijali i zapošljavanju, preduzetništvu i industriji, transevropskim mrežama, regionalnoj politici, pravosuđu i ljudskim pravima, pravdi, slobodi i sigurnosti, nauci, obrazovanju i kulturi, zaštiti okoline, zaštiti potrošača i zdravlja, carinskoj uniji, spoljnim odnosima, bezbednosti i odbrani, finansijskoj kontroli, budžetu, institucijama i konačno sporazuma o drugim pitanjima.
Baš veliki pasus i dosta prepreka u „Hanovoj trci“. Namerno smo ih sve naveli, pa je teško i pročitati ih, a kamo li trčati i ispunjavati. Ipak, sve ovo može biti luk i voda, ako dođemo do rešenja koje pominjemo na kraju teksta. Tad Han svira kraj.
Poglavlje 35 su ta „druga pitanja“, a u slučaju Srbije je to pitanje Kosova i Metohije, odnosno „normalizacije odnosa Beograda i Prištine“.
Na međuvladinoj konferenciji u ponedeljak biće otvoreno upravo ovo poglavlje i poglavlje 32 koje se odnosi na finansijsku kontrolu. Gospod, pardon gospodin Han, izrazio je zadovoljstvo što će polovinom 2016. godine moći da budu otvorena još dva poglavlja — 23 i 24 — koja se tiču pravosuđa i osnovnih ljudska prava, kao i pravde, slobode i sigurnosti.
Kud god da pođemo
To što Srbija kreće od kraja, a ne od početka ili bar od poglavlja 23 i 24, govori na neki način o licemerju EU i o tome da je Kosovo uslov svih uslova, ma kako nam komesari sve to servirali. Pomenuti Han je onomad predstavljajući u Briselu paket izveštaja o napretku država–kandidata ocenio da je Srbija protekle godine načinila krupne korake u približavanju EU i — nikako slučajno — upotrebio formulaciju da je došlo do napretka u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Kad poglavlja konačno budu otvorena postojaće obaveza šestomesečnog izveštavanja Saveta ministara od strane EK o napretku i povremeno slanje ekspertskih misija na teren. Predviđeno je da spoljno–politička služba EU (EEAS) bude zadužena za praćenje i izveštavanje o ispunjavanju uslova iz poglavlja 35. U slučaju ozbiljnih kršenja principa na kojima počiva EU, Savet EU na predlog Komisije ili trećine članica EU, može odlučiti o privremenom prekidu pregovora i uslovima koje kandidat mora da ispuni da bi pregovori bili nastavljeni.
Stručnjaci ocenjuju da proces trajanja poglavlja 35 nije vremenski ograničen, odnosno da će trajati najmanje pet godina. Za to vreme mogu se očekivati bilateralni pritisci da napredak kroz razna poglavlja bude relativno harmoničan.
Ratifikacija i punopravno članstvo bi trebalo da budu kraj trke. Da li će on i koliko biti divan, zavisiće od diplomatske veštine srpskih vlasti i od mogućnosti građana Srbije da neka rešenja prihvate. Svakako, zavisiće i od spremnosti EU da prihvati nove države–članice. Dakle, sve to može da bude ali i ne mora ništa da znači.
Doping, odnosno onaj stimulans koji određuje pobednika, u ovoj „Hanovoj trci“ bilo bi priznanje Kosova. Međutim, svi znamo da je doping najstožije zabranjen.
