Britanski mediji pišu da je razlog tome želja Amerike da se dobije na vremenu kako bi se „stišale strasti“ između Turske i Rusije, nakon incidenta sa Su-24. Takođe, Nemačka, čiji je Bundesver dobio jednogodišnji mandat za borbu protiv DAEŠ-a, namerava da Turskoj dostavlja obaveštajne podatke o Siriji i Iraku u ograničenoj meri. Berlin se, navode nemački mediji, plaši da će Ankara zloupotrebiti dobijene informacije kako bi gađala položaje Kurda.
Da li je Turska, nakon obaranja ruskog aviona i dalje pouzdan partner zemalja-članica Severnoatlantskog saveza, ili je ovaj potez Ankare, iako zvanično podržan od strane NATO-a, ipak izazvao podozrenje njenih saveznika?
Politički analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik kaže da je Turska već duže vreme u koliziji sa vodećim NATO silama.
„Turska se okrenula od ’kemalizma‘ ka ’islamizmu‘ i pokušava da postane samostalni faktor na Bliskom istoku. Ona nastoji da potpuno izađe iz američke senke, a to se sigurno ne dopada Sjedinjenim Državama, koje na svoje saveznike gledaju kao na mlađe, a ne na ravnopravne partnere“, kaže Anđelković.
To je, smatra analitičar, samo naizgled dobro, jer nepredvidivost Turske predstavlja veliku opasnost za region.
„Realno se može očekivati hlađenje odnosa na relaciji Vašington — Ankara, jer se tu radi sve manje o pravom savezništvu. To, međutim, ne treba previše da nas raduje jer je Turska pokazala spremnost da se vrlo agresivno ponaša i od nje preti velika opasnost svim zemljama Balkana i Bliskog istoka“, poručuje on.
„Turska može da uvuče Zapad u konflikt sa Rusijom radi poslovnih interesa turske vladajuće elite i radi njihovih islamističkih, fanatičnih ideja. Zapad je pragmatičan i ne voli takvu vrstu poigravanja sa sopstvenim interesima“, navodi Anđelković. Analitičar kaže da obaranje ruskog aviona od strane turske avijacije sasvim sigurno plaši Zapad.
I politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da Turska načelno ima podršku NATO-a, ali da je ta podrška, u svetlu novih okolnosti, pod velikim znakom pitanja.
„Čini se da će Erdoganova samovolja i nesposobnost da prihvati svu moralnu i političku krivicu zbog incidenta sa ruskim avionom svakako revoltirati zapadne saveznike, pre svega one u Evropi. Ne treba zanemariti činjenicu da Rusija zajednički nastupa sa Francuskom u odnosu na DAEŠ (Islamsku državu) i mislim da će Evropljani na Tursku gledati sa dosta rezerve, uzimajući u obzir i okolnost da Turska pokušava vrlo vešto i perfidno da trguje sa pitanjem izbeglica. Ona odbija da zatvori granice sa Sirijom, što vodi većem prilivu izbeglica i što je jedna vrsta pritiska na Evropu i njene spoljašnje granice“, kaže Stanković za Sputnjik.
Naš sagovornik misli da će Evropa će Ankarom i ubuduće imati čitav niz otvorenih pitanja jer će, kako kaže, Turci trgovati i da neće malo novca tražiti kao kompenzaciju za smeštaj izbeglica. Evropljani, podseća Stanković, nisu u zavidnoj ekonomskoj situaciji, niti su skloni tome da se lako odriču novca.
„Zemlje NATO-a će, u načelu, stati uz svoju članicu, ali tu generalno neće biti velike tolerancije za turske ispade. Sa druge strane, Rusija im je potrebna kao partner u borbi protiv DAEŠ-a, zbog moćne vojske i vrlo dobre obaveštajne službe. Takođe, Moskva može biti partner evropskim zemljama i Sjedinjenim Državama u uspostavljanju trajnog rešenja u Siriji, jer od svih zemalja koje su zainteresovane za rešenje sirijskog konflikta, Rusija ovom trenutku ima najbolji kontakt sa Bašarom al Asadom“, kaže Stanković.
Analitičar veruje da su jedno oštra retorika Zapada, ekonomske sankcije i priča o zategnutim odnosima, a nešto sasvim drugo je situacija na terenu i fokus na uništenje DAEŠ-a. Taj cilj se, smatra Stanković, može ostvariti samo zajedničkim snagama, a potez Turske, kao članice Alijanse, svakako nije dobar put ka njegovom ostvarenju.
