Stefanović je rekao da je reč o stvaranju nove opozicije Srbije, koja će, kako navodi, biti beskompromisna opozicija Vučiću i nikada sa njim neće praviti dogovore.
Da li je odlazak jednog od prepoznatljivih lica najjače opozicione stranke u Srbiji znak dodatnog urušavanja DS–a i opozicije ili pak signal da je na vidiku nova politička opcija koja može osnažiti stranačku scenu Srbije?
Urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović smatra da će odlazak Borka Stefanovića svakako predstavljati određeni udarac za DS, ali da je pitanje koliki će on zapravo biti. Vukadinović podseća da je Demokratska stranka u prošlosti već pretrpela odlaske visoko pozicioniranih funkcionera, ali da je uspela da opstane.
„Preživeli su, doduše teško, ali su ipak preživeli odlazak predsednika Borisa Tadića, koji je bio i lider stranke i predsednik Srbije u dva mandata. U tom smislu nije realno očekivati da će odlazak Borka Stefanovića predstavljati nenadoknadiv gubitak ili smrtni udarac za DS. Međutim, činjenica da se podele u DS–u nastavljaju je ono što će ostaviti loš utisak u javnosti i ono što će ih više koštati od same političke težine Borka Stefanovića“, kaže Vukadinović za Sputnjik.
Dok Vukadinović veruje da će DS više izgubiti odlaskom Stefanovića nego što će sam Stefanović dobiti time što je otišao, sociolog Jovo Bakić misli da je DS oslabljen sam po sebi.
„Moguće da će odlazak Stefanovića još uticati na slabljenje DS–a, ali njihova dezorijentisanost je tolika da ne vidim šta bi mogli da urade da sebe ojačaju“, kaže Bakić za Sputnjik.
Na odlazak svog potpredsednika Demokratska stranka reagovala je ocenom da će od Stefanovićevog čina korist imati samo SNS i njihov lider Aleksandar Vučić.
Đorđe Vukadinović, međutim, ne misli da to što će se naprednjaci, na neki način, okoristiti odlaskom Stefanovića iz DS–a, znači da je on napustio stranku jer mu je neko to rekao ili naredio.
„Verujem da Borko Stefanović želi da bude opozicija i da njegov odlazak nije u direktnoj vezi ili u dogovoru sa SNS–om. Ne vidim ga kao nekog ’trojanskog konja‘ Srpske napredne stranke, pogotovo ne svesno i direktno, ali indirektno je svakako koristio SNS–u, jer je DS–u svojim odlaskom naneo štetu“, kaže Vukadinović.
On dodaje da je u ovom trenutku teško reći da li Stefanović ima kapacitet za formiranje jedne ozbiljne, nove političke opcije u Srbiji.
„Stefanović ima određenu političku težinu, prepoznatljivost i određeni rejting, tako da on svakako nije bez šanse. Mada, nisam siguran da te šanse leže u tome da pravi neku veliku samostalnu političku priču, ali bi mogao da bude deo neke šire opozicione varijante u kojoj bi mogao da se nada i parlamentarnom statusu, ali pre kao deo neke koalicije, nego kao samostalni politički faktor“, smatra Vukadinović.
Demokratska stranka je svog dojučerašnjeg potpredsednika okarakterisala kao nekoga ko je promenio tri ideologije u političkoj karijeri — od liberala, preko socijaldemokrate do levičara. Vukadinović se slaže sa ovom ocenom, ali dodaje da to, nažalost, nije izuzetak niti čudo na srpskoj političkoj sceni.
„Mi i na vlasti imamo stranku i lidere koji su promenili mnogo radikalnija i drastičnija politička uverenja od Borka Stefanovića, pa to nije smetalo biračima da ih izaberu. Stefanović je mlad političar i mlad čovek i ta promena ideologije nije smrtna presuda niti nešto što potpuno dezavuiše Stefanovića kao političku figuru. Jeste, međutim, nešto što skreće pažnju da treba biti oprezan kada je reč o proceni njegovih daljih političkih kretanja“, kaže Vukadinović.
Sociolog Jovo Bakić kaže da je DS, kao istorijski revizionistička stranka, poslednja partija koja bi imala pravo da bilo kome da prigovara promenu ideologije. On se nada da Stefanović poseduje liderski potencijal.
„Mislim da ima vrlo dobar govornički dar, dovoljno energije i inteligencije da se svakodnevno bavi politikom. Verujem da ima mesta za levicu na srpskoj političkoj sceni, samo je pitanje da li će ona imati dovoljno, pre svega medijskog prostora, za artikulisanje svog stava i upoznavanje srpske javnosti sa njim“, kaže Bakić.
I politikolog Cvijetin Milivojević misli da ne treba potceniti kapacitet, političku ambiciju i pregovaračko iskustvo Borka Stefanovića, ali veruje da mu nedostaje harizma koja bi mu omogućila da brzo napravi stranku koja bi postala relevantna na političkoj sceni.
„Ukoliko planira da radi na duže staze može da uspe, ali ako planira da u parlament uđe sam, to u ovom trenutku izgleda kao nemoguća misija“, kaže Milivojević.
Kada je reč o tome šta bi već umornim srpskim biračima Stefanović novo mogao da ponudi, Milivojević kaže da je politička scena Srbije na levom centru pomalo zasićena, imajući u vidu SPS i nekoliko stranaka koje se, prema njegovim rečima, nazivaju socijaldemokratskim.
„Imamo dovoljno stranaka, ali izgleda da nema dovoljno glasača koji bi glasali za takve političke ideologije. Naravno da bi bilo mesta i za jednu stranku ekstremne levice, ali ako sam dobro razumeo Stefanovića, on se vezao za priču grčke Sirize, koja je za vrlo kratko vreme izdala svoje ideale. Dakle, vrlo brzo se pokazalo da takva vrsta ekstremne levice, ukoliko je ovde zaista reč o ’kopi–pejstu Sirize‘, zapravo ima male perspektive u Srbiji“, smatra Milivojević.
I Đorđe Vukadinović smatra da, teoretski, šanse za levicu u Srbiji postoje, ali da, kao i kod desnice, i tu postoji puno lažnog predstavljanja.
„Imamo gomilu stranaka koje se predstavljaju kao leve, socijalističke i socijaldemokratske, a vrlo malo politike i u vlasti i u opoziciji koje je zaista leva, prosocijalistička ili socijaldemokratska. U narednim mesecima ćemo videti koliki su opozicioni kapacitet i smelost Borka Stefanovića i njegove levice“, zaključuje Vukadinović za Sputnjik.
