Interesantno je znati zašto je NATO izabrao baš taj trenutak kako bi provocirao Moskvu i dodatno pogoršao odnose sa Rusijom. Sigurno da komanda NATO-a ne smatra da je učlanjivanje male balkanske zemlje veći prioritet od konstruktivnih odnosa sa RF — piše portal „Šta oni kažu o SAD”.
Na kraju krajeva, Rusija igra vitalnu ulogu u borbi protiv DAEŠ-a, za koji Obama kaže da je „zajednički neprijatelj“. Osim toga, Crna Gora je skoro 10 godina provela u NATO-ovoj čekaonici, a njeno stanovništvo se, uprkos moćnoj propagandnoj kampanji, ipak protivi stupanju u Alijansu.
Poziv Crnoj Gori stigao je u trenutku kada su se tenzije između Rusije i Zapada ponovo pojačale. Krajem novembra je Turska, inače članica NATO-a, oborila ruski bombarder. I samo zahvaljujući tome što su ruski političari donosili odluke hladne glave, izbegnuta je velika međunarodna kriza.
Stvara se utisak da neko u samoj Alijansi daje sve od sebe da uništi odnose Rusije i NATO-a.
Pre nekoliko dana generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je Rusiju „pretnjom za evropsku bezbednost” i istakao da se Rusija naoružava intenzivnije nego krajem Hladnog rata.
Ali koliko je istinita priča o Rusiji koja preti NATO-u dok Alijansa pokušava da zaštiti svoje članice od famoznog „ruskog medveda”? Ili je to samo izgovor za politiku ekspanzionizma, koju zagovara Vašington? Realno gledano, NATO opkoljava Rusiju, dok zvanična Moskva odgovara pokušajima da zaštiti svoju teritoriju.
Rusija trenutno poseduje samo 20 odsto vojne infrastrukture bivšeg SSSR-a, dok je NATO enormno povećao svoje kapacitete, „progutao” zemlje bivšeg Varšavskog pakta a i neke neutralne zemlje. NATO je 2014. godine potrošio na odbranu 800 milijardi dolara. Uporedite to sa vojnim budžetom Rusije, koji iznosi 70 milijardi.
Ali uprkos tome, pre nekoliko meseci, „Stampa” je plasirala vest da Rusija samo što ne planira da napadne Evropu…
Sukob Rusije i NATO-a nije u interesima Evrope, niti u interesima Rusije. Naprotiv, u njenim interesima je zajednički ugovor koji se tiče bezbednosnih izazova, budući da oni imaju iste pretnje — terorizam, ekonomsku krizu, situaciju na Bliskom istoku.
Kome je povoljno da u ovoj situaciji doliva ulje na vatru? Možda bi trebalo da postavimo nekoliko pitanja Vašingtonu.
