Kurc je takav zaključak doneo na osnovu studije koju je izradio profesor Ednan Aslan sa Instituta za islamske studije Bečkog univerziteta.
Aslan, u svojoj analizi, prikazuje sliku paralelnog sveta, koji roditelji žele, a udruženja koja vode obdaništa forsiraju.
„Mnogi roditelji žele da za njihovu decu bude stvoreno stopostotno islamsko okruženje“, naveo je Aslan, dodajući da iza toga stoji želja da se „zaštite deca od većinskog društva, od nemorala“.
Među islamskim obdaništima, prema njegovim rečima, usledilo je utrkivanje ko će ponuditi što konzervativnije i religioznije okruženje.
Aslan naglašava da postoji mnogo muslimana koji svoju decu svesno ne žele da daju u takva obdaništa.
Međutim, ko želi, može svoje dete, usred Beča, odgajati u paralelnom svetu, i to podržano novcem poreskih obveznika Austrije, pošto Pokrajina Beč plaća brigu o deci u privatnim obdaništima.
Analiza Aslana pokazuje da se u tim obdaništima o deci brinu isključivo muslimanke, mnoge od njih su prošle samo jedan dvonedeljni kurs.
Plan rada, kako je konstatovao, ne razlikuje se mnogo od onoga kuranskih škola.
Što se jezika tiče, kako je naveo Aslan, iako je austrijska država donela odluku o ciljanom podsticanju učenja nemačkog, u islamskim obdaništima nedostaje za to neophodno osoblje, jer mnogi pedagozi nemaju dovoljno znanja nemačkog, a ujedno postoje i neka obdaništa u kojima se uopšte i ne govori nemački.
„U tim obdaništima se primenjuju metode vaspitanja koje nisu u saglasnosti sa evropskim, jer odbijaju austrijske vrednosti, način života, kao i ulogu žene koja je prihvaćena“, rezimirao je Aslan.
Povodom ovog izveštaja, Kurc je istakao da nije protiv privatnih verskih obdaništa, bez obzira na veru, ali da je problematično što postoji želja da se deca zaštite od većinskog društva.
„Cilj ograđivanja je pogrešan pristup“, poručio je on.
S tim u vezi je najavio strože kontrole, a ako bude potrebno i usvajanje strožeg zakona, u čijem fokusu bi bilo podsticanje prisustva nemačkog jezika.