„Da stavim za ministra vojnog ženu?“, pretpostavljamo da je, u nedelju na ponedeljak, razmišljao srpski premijer.
Tuta Bugarin i NATO
„Batu moram smeniti zbog uvrede žena. Što nije to Stivenu Sigalu rekao, no našao nejač. Pajtićeva vlada u senci ima ženu za ministra obrane, ma, imenovaću i ja. To bi bio prvi put u istoriji Srbije da žena komanduje vojskom. Pa kad je vidi Angela“, mozga premijer. A noć duga.
— Dana! To! Predložiću skupštini Danu Drašković, reče Vučić Vučiću.
Ali kako to izgovori, seti se da bi pre nego što joj parlament verifikuje mandat Dana već srušila zgradu UDBE na Banjici, pročitala u TV Dnevniku ko sve radi za KOS, a koliko predveče banula sa Prvom armijom u Sofiju. To je ova susedna država u Evropskoj uniji.
— Ne, neee, ne smem Danu! Neka nje u NIS-u, ima pristojnu apanažu. Zvaću Čedu. Dojadi i meni, i Bogu, i narodu sa onim: „Vučić ne može sam, Vučić ne može sam, Vučić ne može sam“. Ama, mogu sam, nego ovaj Zakon o vladi kaže da moramo imati i ministre, a ne samo premijera.
— Halo, Čedomire, Aleksandar je. Kako, bre, ne prepoznaješ broj. Pa ′oćeš da ti pokažem onih 730 SMS poruka koje si mi čitave prošle godine slao, kad ustanem i kad počinem. ′Ajde, oblači se, može i ono tvoje ronilačko odelo. I dolazi. Bićeš ministar vojni.
— Premijeru, moraš shvatiti realnost.
— Ubi, bre, i sa tom realnošću. Nisam ti ja ovi tvoji simpatizeri. Nemoj meni te fore sa NLP kurseva.
— Stani, ′oću da ti kažem da sam sad sa Borisom. Neki vele da si nas ti nagovorio, ali zli jezici, mi to ne fermamo. Najvažnije: nisam ti ja čas tamo, čas ′vamo.
— Ti nisi čas ′vamo, čas tamo!!! Aaa zemljo, otvori se.
— A i ja sam ti za NATO…
— Joj Koštuniceee…
— Čedomir ovde.
— Ma znam, nego Voja napravio ovo oko neutralnosti. Ništa… Pozdravi Borisa.
Narod zbori — Rusija
„Ma ne voli narod ovde NATO. Gledam one rejtinge povazdan, samo 15 odsto. Gde smem njega. Ali narod voliii…Znam! Zvaću nekog ruskog čoveka. Jesmo mi neutralni, al′ narod je narod. Da ja lepo okrenem Ljubinku Milinčić. Em radi za Ruse; em ima posla u „Sputnjiku“, neće se mnogo mešati u svoj posao ovde; em je žena, a žena ženi oči ne vadi, pa se novinarke neće buniti; da, i novinarka je — znaće kad, kako i šta treba da kaže, a ne kô Bata — za sve zove mene. Pita me neki dan, ej, da li da Sigala pozdravi na japanskom, rekô ćuti nindža…“, i dalje se presabirao premijer.
— Da.
— Ljubinka, Vučić je.
— Ne mogu da budem ministar!
— Pa nisam vam ni rekao što vas zovem.
— Zaboravljate da ja radim u „Sputnjiku“.
— Pa zato vas i zovem…
— Kažem, radim u „Sputnjiku“, znam što me zovete…
— Ali kako…
— Nije to sad važno. Verujte, pomogla bih vam, ali politika naše kuće je da se ne mešamo u unutrašnje stvari Srbije. Ono što Srbija odluči — mi ćemo podržati. Ako razumete ovu igru reči, što rekô moj zemljak Tijanić. Mogu — ali da me ne shvatite pogrešno — da vam predložim svog kolegu Lazanskog. On vam voli Ruse, a bio je i po tim NATO bazama, nosačima aviona, on vam se razume u municiju kao ja u slova… Deluje kao idealan čovek za tu poziciju. Videla sam i na Fejsbuku da ima grupa „Miroslav Lazanski za ministra odbrane“.
— Hvala vam. Prijatno.
Lazanski. Miroslav Lazanski.
„Čuj ti nje, idealan. Gde može biti idealan, a zna o vojsci više od mene. Mada, i Majkl Džordan je bio bog košarke, ali je slušao Fila Džeksona. Džekson je bio glavni, Džekson je trener, ja sam ovde trener… Kako je lepo bilo biti u opoziciji, samo kritikuješ, ništa kriv nisi… Ovo je mučenje. Neka prenoći. Već je tri sata posle ponoći. Ionako ustajem za dva sata, pa ću lepo ujutru, pre sunca, a u novom danu, da donesem odluku“, opet za sebe, u sebi premijer.
I dok premijer razmišlja, mi navodimo „za“ i „protiv“ razloge zašto kolega Miroslav Lazanski može biti potencijalno dobro rešenje za novog ministra odbrane.
1. U Srbiji postoji pet stvari na čiji pomen svi odmah reaguju: Tito, dele džabe, Vučić, kalašnjikov i Lazanski. Znači plus.
2. Čovek mora da voli svoj posao, da se — mladalački rečeno — loži na njega, a Lazanski više voli vojsku nego izbore za mis. Ono kad mu je bilo zabranjeno da radi, nagledao se misica za ceo život. Dosadi i to, pretpostavljamo. Ali vojska nikako da dosadi. I to mu je plus.
3. E, sad, kao i vojsku, voli Laza i kamere. Ili bi on rekao da kamere vole njega. To je jedini čovek koga kamere više vole od premijera Vučića. Ili njih više voli Vučić. To može da bude minus. Televizija je skupa igračka, nema se para za mnogo kamera, a da stignu da zabeleže šta rade i Vučić i Laza se-ne-postizava na ovu skupoću. Međutim, ako je premijer zbog onog Fila Džeksona prelomio za Lazu, onda mu ni ovo neće smetati. Pa ni Filu nije smetalo što je Majkl bio više na TV od njega.
4. Laza voli vojsku, ali ne voli obavezu. Zato i nije urednik, već komentator. Danas je na terenu, sutra u suterenu, prekosutra daje intervju na zgradi „Politike“… Voli i kupanje i leto — a Vučić ne daje odmore, Laza voli i da zaradi — a u vladi plate male… Voli on vojsku, ponajviše srpsku, ali će, kao i do sad, da savetuje, ukazuje, ali ne bi on odistinski. Vešt je pregovarač Laza. Pa svi oni silni intervjui sa generalima iz „hladnog rata“ — da mu je od svakog od njih ostala po jedna umna rečenica, naučio bi nešto. A ne što je i ovako bio uman čovek. Neće baš da se nudi. Ovde je i minus i plus.
5. Ovih dana na netu kruži šaljiva fotografija na kojoj su ruski ministri Sergej Lavrov i Sergej Šojgu, a ispod piše: „Ko ne ume da sluša Lavrova, taj će morati da sluša Šojgua“. To kad mu pokažu ovi iz vladinih deliveri junita, ima Laza da prihvati ponudu oberučke. Odmah će da zamisli kako stoji u automobilu na Terazijama, kao Šojgu na Crvenom trgu. Pa bele rukavice, ma idi. I ovde je i minus i plus.
6. Ako bi Laza bio ministar odbrane, uštedelo bi se i na putovanjima kad cela vlada ide na put. Ako idu avionom — Laza vozi, pa ne moraju da plaćaju vozača. Ako idu autobusom — opet Laza vozi. Ako Vučić odluči da ministri idu peške — onda se Laza i tu uklapa, jer zna staze i bogaze. Onomad je Laza govorio kako nije dobro da Nataša Mićić bude ministar odbrane, jer može da zatrudni. Laza ne može da zatrudni. Ma, plusčina kao vrata.
7. Veliki minus je što bi Dačić bio ljubomoran. Možda slabije peva, ali zna i Laza da pravi šou. Pa ljudi vole ili pesme ili priče iz vojske. A Laza bar tih priča iz vojske ima onoliko.
8. I Vulin bi bio ljubomoran. Vulin na teren ide u uniformi, a Laza bi kao Veljko Kadijević dolazio i na sednice vlade u uniformi. Iskreno, Lazi bolje stoji uniforma. I sunčane naočare mu bolje stoje. I pilotski kombinezon. To je plus. Pojačati konkurenciju u vladi. Pa da vlada bolje radi.
9. Plus je i što bi Laza za vojsku, a pogotovu sad kad je profesionalna, bio motivator. Kao Saša Đorđević za mlade košarkaše. „Lazini orlovi“ — tako bi se zvale te nove mlade jedinice. Poženili bi se iz mesta. Pa i natalitet Srbije bi porastao. Dačić bi bio posebno srećan — jer dosadi u nekoj od kampanja sa pričom o natalitetu — te bi oprostio Lazi što mu otima šou posle posla. Doktora Lazara Pačua pamte svi kao jednog od najboljih srpskih ministara finansija. Lazanskog bi tako upamtili kao najboljeg ministra vojnog.
10. Vojska se mora popularizovati. Jeste da narod u nju posle Crkve, i u poslednje vreme Vučića, ima najveće poverenje, ali nekako je treba dodatno ponarodniti. Pa pola Holivuda samo filmovi o starešinama, vojnicima, vojnim akademijama, nije to slučajno, braćo i sestre. U Srbiji se posle serije „Vojna akademija“ javilo onoliko ljudi u vojsku. Posle svake vojne parade se javi još toliko mladića i devojaka. Sa Lazom na čelu, svi bi išli u vojsku. Oni sa ravnim tabanima — u rijaliti programe. Trećina stanovništva koja preostane — u muzičke šou programe, dao bog, ima ih. Tito je — kad nije bilo posla za sve — „izvozio“ ljude, devize samo stizale, a biro prazan. Današnje vođe to neće morati — svi radno sposobni u tri grupe zanimanja. I mirna Srbija. Naravno, plus. Živela Srbija!
