Turska nije zatvorila granicu sa Sirijom i teroristi neometano ulaze na njenu teritoriju, gde dobijaju pomoć.
Turska u velikoj meri podriva borbu protiv terorističke organizacije DAEŠ (takozvana Islamska država), piše „Zidojče cajtung“.
Ankara je dugo pravim teroristima nije smatrala islamske radikale, nego kurdske separatiste, pristalice Radničke partije Kurdistana koja je u Turskoj zabranjena. Ipak, posle terorističkog napada u turskom Suruču, kada su žrtve samoubice bili turski Kurdi, Turska više nije mogla da se pretvara da se pretnja od DAEŠ-a nje ne tiče.
U Turskoj, prema nekim podacima, ima oko hiljadu pristalica DAEŠ-a, a lokalni mediji, koji se pozivaju na dokumente specijalnih službi, pišu o 4.300 sledbenika te terorističke organizacije.
„Turska je suviše dugo dozvoljavala DAEŠ-u da cveta“, navedeno je u tekstu.
Pored toga, Turska je podržavala radikalne snage u Siriji, uz uslov da se ovi bore protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada.
S tačke gledišta Ankare, sirijski predsednik predstavlja prepreku težnji Turske da se učvrsti u novoj ulozi vodeće regionalne države.
Tokom sirijskog sukoba lokalni Kurdi su vodili uspešnu borbu protiv DAEŠ-a, oduzimajući teroristima teritorije. Pojavila se mogućnost stvaranja nezavisne države Kurda, što Turska smatra pretnjom za sebe.
„Strah od toga da i u Turskoj može da se pojavi težnja za autonomijom čini od te zemlje teškog partnera u koaliciji protiv DAEŠ-a“, piše „Zidojče cajtung“.
SAD i Evropa, podseća list, blisko sarađuju s Kurdima koji su se preporučili kao najbolji borci protiv DAEŠ-a na kopnu.
Turska je počela da bombarduje položaje Kurda koristeći kao povod teroristički napad u Suruču. Tada su članovi Radničke partije Kurda ubili dvojicu turskih policajaca, saopštivši da su ovi sarađivali s DAEŠ-om.
Turska je počela češće da bombarduje položaje Kurda nego položaje DAEŠ-a, što je pokazalo njene istinske prioritete, naglašava list.
„Ankara ne samo da je slabo podržavala međunarodnu alijansu protiv DAEŠ-a nego je i ometala tu borbu“, naglašava dopisnik „Zidojče cajtunga“.
Ankara nije zatvorila za teroriste granicu sa Sirijom i, prema nekim podacima, na turskoj teritoriji leči ranjene borce DAEŠ-a. Turske vlasti i dalje ne mogu da otklone sumnje da islamistima isporučuju oružje, a novinari koji su o tome pisali uhapšeni su pod optužbom za špijunažu.
Turska strana pritom saopštava da ukazuje samo „humanitarnu pomoć“ sirijskim Turkmenima.
Istovremeno, Zapad nije u stanju da se odrekne Turske kao strateškog partnera, smatra novinar „Zidojče cajtunga“; u zemlji je smeštena važna vojna baza NATO-a Indžirlik, koja omogućava da se avijacija brzo angažuje kako u Siriji, tako i u Iraku.
„Htela ili ne, Turska je u centru borbe protiv DAEŠ-a“, zaključuje autor.
