U sredu 2. decembra, šefovi diplomatija zemalja–članica NATO–a pozvali su Crnu Goru da počne pregovore o stupanju u Alijansu, podseća „Politiko“. Osim toga, visokopostavljeni činovnici američke vlade i lideri vojne Alijanse posetili su Beograd i Zagreb u okviru obnavljanja pokušaja da se balkanski region uključi u orbitu uticaja Zapada.
„Klima međusobnih odnosa sa balkanskim državama postaje sve prijatnija za SAD, region je posebno važan u pozadini velikih kretanja na međunarodnoj areni… Razlike izlaze na videlo u zemljama, gde se interesi Moskve i Vašingtona poklapaju, na primer u Srbiji i Crnoj Gori“, smatra vojni analitičar Igor Tabak.
Figuranti poslednjeg proširenja Alijanse su bili Hrvatska i Albanija, koje su pozvane u NATO 2008. godine, dodaje list.
„NATO polako zaposeda Balkansko poluostrvo“, smatra bivši ambasador Italije u Alijansi Stefano Stefanini koji je učestvovao u pregovorima o proširenju 2008. godine.
„Samo pogledajte veličinu Balkanskog poluostrva — svaki put kada se figure pokreću, ne važno velike ili male, menja se ravnoteža“, smatra Stefanini.
Balkanska kampanja NATO–a dotiče ne samo Crnu Goru, dodaje list. Šef diplomatije SAD Džon Keri razgovarao je sa Aleksandrom Vučićem, a dve nedelje pre toga u Beogradu je bio i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg. On je govorio o „novom početku“ odnosa sa Srbijom koju su Vašington i saveznici bombardovali 1999. godine tokom 78 dana. Jugoslovenska kampanja NATO–a ostavila je gorak trag u sećanju Srbije i sada Beograd pokušava da nađe ravnotežu između Zapada i Istoka — on želi da postane član EU, čuvajući pri tome svoju vojnu neutralnost.
Uravnotežena spoljnja politika Srbije vidi se kroz zvanične posete premijera zemlje Aleksandra Vučića — on je ove godine dva puta bio u SAD i odmah nakon druge posete Vašingtonu otišao je u Moskvu na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, navodi „Politiko“. Osim toga, prošle godine Putin je bio počasni gost velike vojne parade u Beogradu.
U isto vreme, članstvo u NATO–u ostaje daleka perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana — Alijansa nije odlučila da li da pozove države, opterećene nerešenim teritorijalnim pitanjima, primećuje list. Bosna i Hercegovina kao i pre pokušava da reši unutrašnje nesuglasice u okviru složnog političkog sistema, zasnovanog na etničkim principima, stvorenog Dejtonskom sporazumom 1995. godine. U polje interesa NATO–a ulazi i Kosovo, koje ne priznaju Moskva i Beograd, kao i Makedonija koja ima nerešena pitanja sa Grčkom koja je već članica Alijanse.
Drugi važan aspekt balkanskog proširenja NATO–a je diversifikacija isporuka energetskih resursa u Evropu, što Vašington smatra strateškim interesom sopstvene bezbednosti. Na smanjenje zavisnosti EU od ruskog gasa poziva Hrvatska — na ostrvu Krku planirana je izgradnja terminala za tečni prirodni gas koji će biti povezan sa gasnim koridorom od Azerbejdžana do severa Evrope preko Turske, Grčke, Albanije, Crne Gore i Hrvatske. Taj projekat je poznat kao Transjadranski gasovod.
