Pokušaj Zapada da kazni Moskvu pretvorio se u dodatni podsticaj za razvoj domaće poljoprivrede i proizvodnje. Mnogo pre uvođenja antiruskih sankcija i ruskih kontramera postojao je plan da se prehrambeni proizvodi iz uvoza zamene domaćim.
Još 2010. godine usvojena je Doktrina bezbednosti hrane, kojom je Rusija postavila nove ciljeve, sagledala moguće rizike i mehanizme odgovora. Planirano je da se obezbedi 80 do 95 odsto domaćih proizvoda na tržištu. Ispostavilo se da su već 2012. godine mnogi od postavljenih zadataka ostvareni, pa čak i premašeni, kao u slučaju žitarica (135 odsto) i biljnih ulja (132 odsto).
Samo u Krasnodarskom kraju proizvodnja žitarica je 2014. godine povećana za 1,5 puta, a prinos 1,6 puta, u odnosu na 2000. godinu. Međutim, kada je reč o mesu, posebno govedini, situacija tokom prošle godine nije bila baš toliko ružičasta. Prema podacima industrijskih udruženja, uvoz govedine u Rusiju iznosio je 35-40 odsto, a svinjetine — 25 odsto.
Ali je zato proizvodnja pilećeg mesa skočila u toj meri da sada gotovo u potpunosti zadovoljava potrebe zemlje (od 90 do 95 odsto). Od sredine 2014. uvoz osnovnih namirnica smanjen je za 30-40 odsto. Više od svega smanjen je uvoz sira (skoro dvostruko), živinskog mesa, sveže i zamrznute ribe (više od 40 odsto).
Prema podacima Nacionalne unije proizvođača mleka, uvoz mlečnih proizvoda iz zemalja koje nisu članice Evroazijske unije gotovo da je prekinut. Od jula 2014. do jula 2015. kupljeno je čak 9,4 puta manje sireva nego prethodne godine, maslaca — 7,8 puta, suvog obranog mleka — 6,3 puta.
Posle uvođenja sankcija, naglo je porastao uvoz iz susednih zemalja Evroazijske unije, pre svega iz Belorusije, ali porasla je i domaća proizvodnja. Ruski poljoprivrednici su početkom 2015. godine povećali proizvodnju sira skoro za trećinu. Takođe, u odnosu na avgust prošle godine, zabeležen je napredak i kada je reč o svinjogojstvu (13 odsto), a proizvodnja živinskog mesa povećana je za 7 odsto.
Sve je više poljoprivrednika
Pomaci koji su napravljeni pripisuju se zaslugama ruskih farmera koji su se brzo preorijentisali i mobilisali, i istovremeno počeli da koriste do tad neiskorišćene proizvodne kapacitete. U periodu od januara do oktobra 2015. godine u Rusiji je, prema Federalnoj poreskoj službi, registrovano 21.855 novih poljoprivrednih domaćinstava, a zatvoreno je, iz različitih razloga, samo 9.372. To jest, zabeleženo je povećanje od skoro 12.500 domaćinstava.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev je još lani rekao da je Rusija „takva zemlja, takva država, koja može i mora sama sebe da hrani“. „I ne samo da hrani, već i da snabdeva proizvodima druge regione i zemlje“, dodao je on.
Sankcioni rat i borba za tržište
Podsećanja radi, Zapad je pre više od godinu dana nametnuo Moskvi sankcije, zbog krize u Ukrajini. Rusija je odgovorila uvođenjem embarga na uvoz hrane iz zemalja Evropske unije. Očekuje se da će ovog meseca antiruske sankcije biti produžene još na pola godine.
S druge strane, Moskva je zabranila i brojne prehrambene proizvode poreklom iz Turske, nakon što je Turska, krajem prošlog meseca, oborila ruski vojni avion Su-24 u Siriji. Tako će rusko tržište od 1. januara 2016. godine ostati bez turske piletine, zamrznute ćuretine, soli, paradajza, luka, krastavca, karfiola, brokolija, jabuka, krušaka, grožđa, kajsija, nektarina, šljiva, breskvi, mandarina…
Kairo je, doduše, već ponudio da egipatskom robom zameni turske proizvode na ruskom tržištu. „Egipat je zainteresovan da zadovolji potrebe ruskog tržišta u robi, posebno onoj koja je isporučivana iz Turske, uzimajući u obzir rusku odluku da ograniči turski izvoz na rusko tržište voća i povrća za 66 odsto, kao i odeće i kože“, saopštilo je egipatsko ministarstvo.
Za ogromno i privlačno rusko tržište zainteresovane su i brojne druge zemlje, a u Rusiji već sada mnogi govore da „sankcije treba blagosloviti“ jer su podstakle privredni razvoj zemlje, a Rusija je počela da zamenjuje uvoz sopstvenom proizvodnjom.
