Drugi dan 22. ministarskog saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) obeležio je pregovarački maraton. „Drago mi je što se to dešava, da biste videli da ovo nije lak posao“, rekao je Ivica Dačić, u kratkom obraćanju novinarima sa Frankom-Valterom Štajnmajerom u pauzi sastanaka.
Nemački ministar spoljnih poslova posle ovog sastanka preuzima od srpskog kolege palicu predsedavajućeg OEBS-u. Odluke u ovoj organizaciji se donose konsenzusom, a predstavnici 57 zemalja-članica nisu mogli da se dogovore ne samo o ključnim izazovima za evropsku bezbednost, kao što su kriza u Ukrajini i izbeglička kriza, već i oko manje spornih pitanja.
Štajnmajer je govorio o „kontroverznim pozicijama nekih država“, a Dačić o potrebi da se „iskoristi vreme sukoba i kriza i dubokih podela u organizaciji, da se uspostavi mehanizam koji može da doprinese rešavanju sukoba“. Za njega je to format Trojke, koji je pokušao da oživi tokom predsedavanja.
U ovom formatu su, pored Srbije, i Švajcarska i Nemačka. Šef srpske diplomatije je rekao da će u okviru Trojke nastaviti da deluje i u toku naredne godine. Štajmajer je istakao da je OEBS organizacija koja je osnovana kako bi se prevazišle hladnoratovske podele i omogućio dijalog dva bloka, organizacija koja je ponovo potrebna jer je jedna od retkih u kojima su predstavljeni i Istok i Zapad. Skup u Beogradu je dokaz, rekao je, jer je omogućio intenzivne bilateralne diskusije između partnera.
To pokazuje susret ruskog i turskog partnera, istakao je nemački ministar, jer je to prvi put da su dve strane razgovarale o posledicama rušenja ruskog aviona iznad granice sa Sirijom.
Sumirajući jednogodišnje rezultate, Dačić je rekao da je „Srbija pokazala da može da bude ozbiljan partner na međunarodnoj sceni i da može da predsedava jednom ovako teškom organizacijom“.
„Ton međusobnog obraćanja između velikih sila i niz bilateralnih sastanaka su pokazali da Srbija može da bude mesto gde će se tražiti kompromis“, poručio je šef srpske diplomatije, koji je rekao da je predsedavanje OEBS-u poslužilo za unapređenje nemačko-srpskih odnosa. Dačić je Štajnmajeru poklonio pirotski tepih, a šef nemačke diplomatije je primetio da on košta 35 evra, i da to mora da kaže zbog nemačke javnosti koja očekuje transparentnost kada su u pitanju pokloni koje primaju državni službenici.
Najvažniji bilateralni sastanak koji je održan drugog dana ministarskog saveta OEBS-a je sastanak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića. Lavrov je nazvao odnose između Srbije i Ruske Federacije „doslednim“, a srpsko predsedavanje OEBS-u „izbalansiranim“.
Ruski ministar je rekao da se između dve zemlje vodi intenzivni diplomatski dijalog i najavio posetu Srbiji predsednika ruske Vlade Dmitrija Medvedeva u prvoj polovini naredne godine. Lavrov je govorio i o važnosti političke saradnje za razvoj trgovinskih odnosa i podsetio da je ekonomska razmena dveju zemalja osnažena prošle godine, dok je ove godine opala.
Najveću pažnju posvetio je pitanjima uvoza gasa. Lavrov je rekao da NIS sa učešćem „Gaspromnjefta“, ćerke ruske naftne kompanije „Gasprom“, najviše doprinosi budžetu Srbije. Ruski ministar spoljnih poslova podržao je Srbiju u regionalnoj politici i insistirao na poštovanju Dejtonskog sporazuma.
Rusija se, rekao je, protivi pokušajima da se zbog geopolitičkih interesa ovaj sporazum dovede u pitanje. Vučić se zahvalio na podršci Rusije u Unesku i Ujedinjenim nacijama i lično Lavrovu koji „na svakom mestu pruža podršku nezavisnosti i suverenosti Srbije“.Predsednik Vlade Srbije je poručio da će Srbija da vrati dugove.
Srbija duguje „Gaspromu“ 23 milijarde dinara, ili oko 200 miliona evra. Vučić je rekao da će dug biti isplaćen u ratama do 2018. godine. Do kraja godine će država da plati 20 miliona evra, a početkom sledeće godine još 6,5 miliona evra.
Nije preterano reći da je Srbija tokom dva dana bila diplomatska prestonica sveta.
Četrdeset četiri ministra spoljnih poslova i stotine diplomata razgovarali su o tome kako da se reše sukobi koji dovode u pitanje evropsku i svetsku bezbednost. Vrhunac ministarskog skupa su bili neformalni susreti ruskog i američkog šefa diplomatije, Sergeja Lavrova i Džona Kerija, kao i susret Lavrova sa turskim ministrom Mevlutom Čavušogluom.
Sa ovih sastanaka ništa nije procurilo u javnost, ali je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao da je posle dužeg vremena ton diskusija između velikih sila bio tolerantan.
Beograd je bio jedna od etapa u razgovorima ruske i američke strane o vojnoj saradnji u Siriji. Od početka godine, kada je Srbija preuzela ulogu predsedavajućeg, prioriteti Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju su se promenili.
Kriza u Ukrajini je pala u drugi plan nakon što je evropski kontinent uzdrmala velika seoba naroda sa Bliskog istoka, a potom i teroristički napad u Parizu. Sve zemlje-učesnice su se složile da je prioritet borba protiv terorizma, oličenog u DAEŠ-u, organizaciji islamskih ekstremista koja drži pod kontrolom značajne teritorije Sirije i Iraka, ali razlike ostaju kada je reč o političkom procesu u Siriji i odnosu prema lokalnim akterima.
