Srbi su bili na ceni sve do devedesetih, kada su na rusko tržište sa velikim investicijama došle turske građevinske kompanije i potisnule ih.
Turski građevinari su tako postali ključni igrači na ovom tržištu. Procenjuje se da su za to vreme turske kompanije sklopile ugovore vredne 50 milijardi dolara i da su samo u Moskvi izgradili oko 24 miliona kvadratnih metara.
S druge strane, po oceni turskog ambasadora u Rusiji Gekhana Turana, turski privrednici su investirali oko 10 milijardi dolara u ruske projekte.
Ruski ministar građevinarstva Mihail Menj nije isključio mogućnost da će turski građevinari napustiti rusko tržište, jer je „poverenje prema njima kao partnerima narušeno“.
Osim poverenja, Turci su sada izgubili i neke privilegije, kao što je, recimo, bezvizni režim.
Rusija će od 1. januara 2016. godine uvesti vize za turske građane, a Ministarstvo rada i socijalne zaštite već je najavilo i „značajno smanjenje kvota za turske građevinske firme u 2016.“ i oštrije mere za dobijanje radnih papira i dozvola. Osim toga, turske kompanije će od Nove godine morati da od ruske vlade dobiju i specijalnu dozvolu za sklapanje novih ugovora na teritoriji Rusije.
Prema podacima Federalne migracione službe, u Rusiji trenutno radi 87.680 turskih građana, a 90 odsto njih su muškarci. Migraciona služba nije precizirala čime se oni bave, ali se zna da im je Ministarstvo rada u 2015. godini izdalo 54.730 radnih kvota, od kojih čak 51.247 (94 odsto) čine poslovi iz sfere građevinarstva i sličnih oblasti.
Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da je namera ruskih vlasti da protera sa ruskog tržišta turske građevinare „izazvala paniku među privrednicima iz Turske“.
„Oni takođe ne mogu da nađu odgovor na pitanje: zašto je Erdogan to učinio?“, dodao je Peskov.
Nema sumnje da će, nakon odlaska Turaka, mnoge građevinske firme iz raznih zemalja požuriti da popune ovo upražnjeno mesto, mada eksperti predviđaju da ni Turci neće sedeti skrštenih ruku i da će mnogi od njih preregistrovati svoje kompanije, pa će one nastaviti da rade kao, recimo, azerbejdžanske.
O povratku srpskih građevinara na rusko tržište, i to na velika vrata, govorio je krajem oktobra i premijer Srbije Aleksandar Vučić, tokom posete Moskvi.
On je obećao da će građevinske firme koje nameravaju da posluju u Rusiji moći da dobiju garancije države ukoliko zaposle najmanje 50 odsto srpskih radnika i ako 50 odsto prihoda budu uplaćivale u budžet Srbije.
Vučić je kazao da će, na primer, ukoliko ruska strana bude tražila firme za gradnju kosmodroma, to morati da budu preduzeća sa dobrim referencama i garancijama države.
„Moraćete da zaposlite 50 odsto srpskih radnika i da 50 odsto novca koji će da legne na vaš račun u Rusiji prebacite u Srbiju. Na tome ćemo da insistiramo“, poručio je Vučić srpskim građevinarima.
Turci su u Rusiji do sad dobijali isključivo velike projekte i poslove. U poslednje dve decenije oko 70 odsto objekata u Moskvi izgradili su turski izvođači.
Turski radnici su gradili čuveni poslovni centar „Moskva Siti“, radili su na rekonstrukciji zgrade Državne dume RF, kao i na izgradnji mnogih komercijalnih objekata — tržnih centara, supermarketa, sportskih hala i sl.
U Moskvi nisu zabrinuti zbog toga da bi, eventualnim odlaskom turskih građevinskih firmi, moglo da dođe do zastoja u građevinskim radovima ili do „probijanja rokova“. „Proterivanje“ Turaka Rusi takođe vide kao šansu da domaće kompanije preuzmu te poslove. „Ruski građevinari su za prethodnih 25 godina dosta toga naučili i danas podjednako profesionalno i kvalitetno obavljaju te poslove“, kažu ruski zvaničnici i eksperti.
Turske građevinske firme koje su došle na rusko tržište devedesetih godina imale su ogromno iskustvo u monolitnoj gradnji.
„Danas su se vremena promenila i naše kompanije znaju da izlivaju monolit, pa zato nikakvih gubitaka neće biti“, rekao je ruski ministar građevinarstva.
Da bi Srbi, makar delimično, mogli da zamene Turke na ruskom tržištu smatraju i ruski stručnjaci, ali istovremeno ukazuju na to da „Srba nema dovoljno za sve poslove“.
Podsećanja radi, samo na izgradnji kapitalnih objekata za Zimske olimpijske igre u Sočiju bilo je zaposleno 5.000 građevinskih radnika iz Srbije, a te godine (2012) širom Rusije radilo je 20.000 srpskih građevinara.
Inače, građevinska industrija Srbije je pre krize 2008. godine ukupno imala 80.000 građevinskih radnika, dok je danas ta brojka znatno manja — svega 63.000 zaposlenih.
