Međunarodna zajednica i bošnjački predstavnik u Predsedništvu BiH Bakir Izetbegović učinili su ono što se smatralo nemogućim — ujedinili su vlast i opoziciju u Republici Srpskoj svojom odlukom da ukinu 9. januar kao Dan Republike Srpske. Srpske političke vođe izašle su sa jedinstvenim stavom.
„Dogovorili smo se jednoglasno da se odbije odluka Ustavnog suda BiH i da ostajemo pri Deklaraciji koju je donela Narodna skupština RS“, rekao je posle sastanka svih predstavnika svih političkih partija RS predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
On je dodao da će u Republici Srpskoj biti organizovan referendum na kojem će se narod u Srpskoj izjasniti da li podržava odluku Ustavnog suda BiH i da li su za to da 9. januar ostane Dan Republike.
Predstavnici Srpske su se dogovorili i da će tražiti da Parlamentarna skupština BiH izmeni Zakon o Ustavnom sudu BiH i iz njega izbaci strane sudije. A upravo su oni, Nemica Konstans Greve, Moldavac Tudor Pantiru i Makedonka Margarita Caca Nikolovska, svojim glasovima, uz glasove bošnjačkih predstavnika Mirsada Ćemana i Seade Palavrić, presudili da Dan Republike Srpske nije u skladu sa Ustavom BiH i međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.
Ova odluka izazvala je duboke podele u bosanskohercegovačkom društvu i preti da zemlju tri naroda i dva entiteta uvede u još jednu dugotrajnu krizu, blokiranjem rada institucija centralne vlade u Sarajevu.
I dok su političari Srpske jedinstveni u stavu da je ukidanje Dana Republike Srpske neprihvatljivo, bošnjački predstavnik u Predsedništvu BiH „iznenađen“ je, kako kaže, „oštrom i emotivnom reakcijom nekih političara“ na odluku Ustavnog suda jer se, po njemu, radi samo o koraku ka jednakosti. Izetbegović najavljuje i žalbu po kojoj bi trebalo da bude ukinut i praznik kojim Hrvati u BiH slave osnivanje svoje Herceg Bosne (18. novembar).
Postupnim izmenama mirovnih sporazuma iz Dejtona i Pariza, iz kojih je proizišao Ustav BiH, pre svega pritiscima visokih predstavnika međunarodne zajednice, faktički je okrnjena suština integriteta bosanskohercegovačkih entiteta, kaže analitičar Cvijetin Milivojević. Za poslednjih petnaest godina od nadležnosti entiteta praktično je izuzeto sve i preneto na centralnu vladu u Sarajevu.
„Na sličan način, kao i ovaj put, pre nekoliko godina je dovedena u pitanje i ustavnost državnih simbola RS, tako da je ona morala da iz upotrebe izbaci svoj grb i umesto njega uvede amblem, a takođe je sa zastave skinut srpski grb. Sve to je učinjeno po nalogu visokog predstavnika, onog dela Kontakt grupe koja se bavi očuvanjem mira u BiH“, kaže Milivojević.
On podseća da je i Rusija deo tog tela, ali da je njen glas nečujan jer je uvek bila preglasavana. Sa druge strane, visoki predstavnici su takve odluke donosili uvek pod uticajem jednog dela vlasti na nivou BiH koji su bili predstavnici bošnjačke političke elite.
I sam Ustavni sud BiH je, kaže Milivojević, oktroisana institucija, u kojoj sede predstavnici tri konstitutivna naroda, ali istovremeno i tri predstavnika međunarodne zajednice — upravo predstavnici zemalja koje se na vrlo direktan i otvoren način izjašnjavaju za svođenje nadležnosti RS na praznu ljušturu.
„Oni su i ovaj put bili glas koji je preglasao predstavnike Srba i Hrvata koji su se protivili ukidanju prava da se 9. januar obeležava kao Dan Republike Srpske, uz neverovatno obrazloženje da to vređa druga dva naroda, iako činjenica da se to slavi na dan kada pada Sveti Stefan apsolutno nema nikakve veze sa činjenicom da je tog dana faktički formirana Republika Srpska. Ako bismo išli tom logikom, podsećam vas da je u RS državni praznik i dan usvajanja Dejtonskog sporazuma, a on pada 21. novembra, na Aranđelovdan. Onda bi trebalo ukinuti i taj praznik“, kaže Milivojević.
Reč je, zapravo, o ogoljenoj sili koja je naterala političke prvake Republike Srpske da sednu za sto i izađu sa zajedničkim stavom prema pokušaju ukidanja ovog praznika, zaključuje Milivojević.
Odluka Ustavnog suda BiH je nastavak strategije za rušenje Republike Srpske, smatra naučni saradnik na Institutu za slavistiku Ruske akademije nauka Georgij Engelgard. Pre desetak godina je Milorad Dodik, tada premijer RS, uspeo da spreči realizaciju tog plana, ali sada je ova strategija ponovo aktuelna zbog zaoštravanja odnosa između Rusije i Zapada.
„Zapadni političari doživljavaju Republiku Srpsku kao uporište Moskve na Balkanu, zato koriste svaku priliku da ograniče ovlašćenja RS, preko institucija BiH. Za Sarajevo je taj praznik uvek bio trn u oku, kao, uostalom, i sve što se tiče RS. Tako da je sud, u čijem radu vodeću ulogu imaju stranci, proglasio Dan RS neustavnim“, kaže Engelgard.
On tvrdi da će ova odluka samo ohrabriti Banjaluku da raspiše i referendum o Tužilaštvu i Sudu BiH, dugo najavljivan i stavljen na „stendbaj“, iako je trebalo da se održi u novembru. Dodiku se do pre nekoliko meseci moglo zameriti da „tera mak na konac“ obraćajući pažnju na beznačajne odluke Sarajeva, ali sada su mnogi stanovnici RS shvatili da je nastavak politike rušenja njihovog entiteta realnost, zaključuje Engelgard.
