Pretpostavlja se da će nakon zajedničkog samita koji se održava 29. novembra u Bruselu, EU dodeliti Turskoj najmanje tri milijarde evra za razmeštanje migranata na njenoj teritoriji, pojačanje kontrole nad granicama i borbu protiv organizacija koje se bave prevoženjem ilegalnih migranata.
Prema mišljenju politikologa i pravnika Dilek Kurban, ovaj dogovor je od samog početka „sporan i s političke i s moralne tačke gledišta“. Njega bi trebalo kritički preispitati posle terorističkih napada u Parizu, piše Kurban u članku za Cajt.
Kao prvo, ukazuje autor, pod znakom je pitanja može li Turska da pruži političkim izbeglicama adekvatnu zaštitu. U Turskoj su 30. oktobra pronađena obezglavljena tela dvojice sirijskih novinara koji su pisali o zverstvima ID. Pored toga, prema turskom pravu, Sirijci u Turskoj neće dobiti status izbeglica u skladu sa Ženevskom konvencijom. To je povezano sa činjenicom da je Ankara uvela takozvani režim „privremene zaštite“ koja ne daje izbeglicama pouzdan pravni status. Zaključujući sporazum s Turskom, EU će se suprotstaviti međunarodnom pravu, smatra Kurban.
„Nije, međutim, reč samo o zaštiti izbeglica. Mogu li Angela Merkel (nemačka kancelarka) i drugi šefovi država EU da veruju vladi Erdogana koja se snishodljivo odnosi prema ID ili čak podržava tu i druge islamističke organizacije?“, pita se autor.
Kako piše Velt, nemačka organizacija Pro asil koja pomaže izbeglicama takođe je upozorila na „prljav posao na račun ljudskih prava“. Sporazim s Turskom postaće znak podrške „nehumanoj politici“ Erdofana i „moralnog bankrotstva“ Evrope, izjavili su članovi ove organizacije.
„EU pokušava da se približi vladi Erdogana upravo u momentu kada se Turska ponaša nedemokratski kao nikada ranije“, navodi dopisnik radija NDR Kaj Kistner. Ipak, prema njegovom mišljenju, EU je dovedena do očajanja zbog migracione krize i ne vidi alternativu.
Komentator Berliner morgenposta Knut Pris ukazuje na „licemerje“ Evropske unije koja pokušava da stvori utisak da saradnja u jednoj oblasti nema veze s kritikovanjem druge.
Prema njegovom mišljenju, Evropljani su prinuđeni da plaćaju za to što su „prespavali trenutak kada zapušteni problem još nije bio pretvoren u krizu neviđenih razmera“. Sada, kada je EU s užasom priznala da se problem bez Turske ne može rešiti, Ankara zahteva povratne usluge, a pregovori o tome podsećaju na pijačni trg.
Novinar Velta Robin Aleksander navodi da Turska namerava da iskoristi svoj povoljan položaj. Ankari više nije dovoljan novac: reč je o pojednostavljivanju viznog režima s Evropom i mogućim stupanjem Turske u EU.
