Samo se na prvi pogled čini da je turski predsednik Erdogan uključen u borbu protiv terorista Islamske države, piše na stranicama britanskog Dejli mejla istoričar Majkl Berli.
Turska avijacija zapravo gađa uglavnom pozicije „jedine armije koja predstavlja realnu pretnju za ID i koja je pobedila u brojnim sukobima“ — armije Kurda u Siriji. U stvarnosti, piše Berli, Islamska država mogla bi da bude uništena prilično brzo, ako bi Kurdi delovali slobodno, ne suočavajući se s napadima turskih oružanih snaga.
„Dok je Turska članica NATO-a i koalicije koja se bori protiv džihadista, Erdogan izgleda čini praktično sve što može da oslabi snage koje se zaista bore protiv ID“, naglašava autor.
Kako navodi Berli, Erdogan smatra Kurde mnogo većom pretnjom Turskoj nego ID, zbog njihove težnje da stvore sopstvenu državu. U Turskoj Kurdi čine gotovo petinu stanovništva.
Pored toga, Erdogan „mrzi“ predsednika Sirije Bašara el Asada, čija će pozicija ojačati ako ID oslabi. Zbog toga je Erdogan žmurio na to što se ID postepeno infiltrirala u male turske gradove kroz koje je prebacivala inostrane borce u Siriju. „Nije primećivao“ ni to da turski krijumčari kupuju naftu od ID, piše Berli.
Istoričar navodi takođe „zabrinjavajući aspekt Erdoganove konsolidacije vlasti“: transformaciju Turske iz sekularne države u islamsko društvo. Dok je bio gradonačenik Istanbula 1997. godine Erdogan je bio optužen da je zaključio savez s radikalima, a 2012. na mestu premijera „osvetio se“ poslavši u zatvor 324 oficira. Finansiranje armije koja bi mogla da bude prepreka rastu islamskog uticaja bilo je smanjeno za 30 odsto.
Zabrinutost, prema rečima Berlija, izaziva i to što je sve više mladih Turaka, uključujući i one iz Erdoganove partije, koji gaje simpatije prema ID. Tako su, posle terorističkih napada u Parizu, turski navijači narušili minut ćutanja na fudbalskoj utakmici Turske i Grčke, skandirajući „Alahu ahbar“. Oko sedam odsto Turaka ne smatra ID teroristima, a više od 15 odsto njih tvrdi da ID nije pretnja za Tursku.
„Zbog toga je Vladimir Putin, u najmanju ruku delimično u pravu kad ga optužuje za dvoličnost u borbi protiv ID. Erdogan možda i želi da uđe u Evropsku uniju, ali on će biti prijatelj Zapada samo dok mu to odgovara“, naglašava autor teksta.