U svetlu poslednjih događaja časopis Nešnel interest odlučio je da analizira kog oružja iz ruskog arsenala Turska treba da se plaši u slučaju ograničenog sukoba dve armije u Siriji ili na istoku Sredozemnog mora.
Ruske balističke rakete i američko taktičko nuklearno oružje u Turskoj ne ulaze u računicu jer su u ograničenom sukobu faktički beskorisne, smatraju autori teksta.
Turska treba da obrati pažnju pre svega na Su-33 s najnovijim sistemom za navođenje i kompleksom za vođenje radio-elektronskog rata. U poređenju s turskim F-16, ruski avion može da nosi više municije i goriva i samim tim duže da leti. Rusija u ovom trenutku ima više od 80 Su-34, a oko ih 15 nalazi se u Siriji.
Autori smatraju da će posle pada ruskog aviona Su-34 početi da igra veću ulogu. On ima više mogućnosti da se zaštiti i ima veću manevarsku sposobnost, tako da turskim F-16 neće biti lako da izađu na kraj s njim. Još opasniji Su-34 postaje kad se uzmu u obzir rakete vazduh—vazduh – R-27 i RVV-AE. Ova druga ima domet od 100 kilometara, dok turske AIM-120 AMRAAM, izrađene u SAD, dostižu svega 50 kilometara.
Tu je i najnoviji ruski kopneni kompleks za radio-elektronsku borbu „krasuha-4“ koji može da „oslepi“ radare kako na zemlji tako i u vazduhu, kao i satelite na manjim visinama.
Smatra se da ruski kontingent u Siriji ima „krasuhu-4“, čiji je opseg dejstva 300 kilometara. Ruski uređaj može da spreči tursku stranu da sagleda šta se dešava u Istočnom Sredozemlju i Siriji iz vazduha, kao i da je onemogući da koordinira misijama protiv Rusa.
Krstarica „Moskva“ efikasna je i u borbi i u vazdušnoj odbrani, opremljena sa 16 protivbrodskih raketa P-500 „bazalt“, 64 rakete dalekog dometa S-300 PMU-2 „favorit“ i dva kompleksa „zemlja—vazduh“ – „osa“, kao i trodimenzionalnim radarima za praćenje. To je praktično tvrđava na vodi, navode autori. Sada ona deluje nedaleko od sirijske luke Latakija.
Ovaj brod, međutim, prema mišljenju „Nešenel interesta“, za sada može samo da preti Turskoj jer se njegove „sestre“, „Maršal Ustinov“ i „Varjag“, nalaze u Baltičkom moru i Tihom okeanu. Njemu takođe fali mogućnost odbrane od tihih i smrtonosnih turskih podmornica tipa „gur“, a stepen efikasnosti fregata koje prate „Moskvu“ je sporan.
Američki list, međutim, smatra da su za Tursku u ovom trenutku najopasniji ruski specijalni odredi – dobro pripremljeni borci koji mogu da vode najraznovrsnije operacije, uključujući obaveštajni rad, sabotažu, partizanski rat i likvidaciju konkretnih ljudi.
Posle „neočekivanog prodora“ na Krim Rusija je izašla kao pobednik. U uslovima kada se borba Ankare protiv odreda kurdskih boraca zagreva, a u zemlju dolazi reka sirijskih izbeglica, lako je zamisliti kako dobro obučeni ruski vojnici mogu da prordu u Tursku i da tamo naprave dar-mar, piše list.