Drugi put za mesec dana — prvo nakon terorističkog napada u Parizu, a sada posle incidenta na sirijsko-turskoj granici — NATO je ostao iznenađen, piše „Volstrit džurnal“.
„Masakr u Parizu i napad Turske na ruski avion pokreću pitanje da li se Alijansa i dalje drži svoje prvobitne uloge koja se tiče borbe sa terorizmom i nestabilnošću“, piše list.
Stvar je u tome da ni Francuska ni Turska nisu htele da uvlače Alijansu i pozovu se na kodeks NATO-a i njegove tačke o kolektivnoj bezbednosti. Bruno Lit, analitičar američkog istraživačkog centra Maršalov fond, izjavio je za „Volstrit džurnal“ da se Alijansa neće mešati u te incidente ako Pariz i Ankara to ne zatraže.
„Turska će odlučiti da li će pozvati NATO ili ne, Francuska će odlučiti da li će pozvati NATO ili ne. Ako zemlje-članice Alijanse preferiraju da ostanu van igre, neka tako i bude“, smatra on.
Pritom se i u Alijansi i izvan nje, piše list, nalaze oni koji smatraju da NATO, verovatno, nije najbolji instrument za borbu protiv terorizma ili za ozbiljniju ulogu u sirijskoj krizi.
„To zaista mnogo govori o tome koje mesto sada zauzima NATO; Alijansa sada ne igra važnu ulogu u tome što se tiče kolektivne odbrane protiv terorizma i čak u tome što se tiče vazdušnog udara na Islamsku državu ili rešavanje krize“, izjavio je za „Volstrit džurnal“ francuski činovnik čije ime mediji nisu saopštili.
Nakon terorističkog napada u Parizu i republikanci i demokrate u SAD pozvali su Pariz da upotrebi član NATO kodeksa o kolektivnoj odbrani. Međutim, umesto toga predsednik Fransoa Oland se obratio za pomoć EU, pozvavši se na član 42/7 Lisabonskog sporazuma. Član predlaže solidarnost zemalja EU u slučaju napada na jednu od njih.
U SAD, prema podacima lista „Volstrit džurnal“, takođe žele da izbegnu direktno učešće NATO-a u borbi protiv ID, između ostalog zbog političkih nesuglasica unutar Alijanse povodom situacije u Siriji.
