Teroristički akti u Turskoj, eksplozija ruskog aviona nad Sinajskim poluostrvom i masovna ubistva u Parizu pokazuju da je potrebno tražiti nove pristupe, ojačati i ujediniti napore u koordiniranoj borbi protiv međunarodnog terorizma i ekstremizma kao globalne opasnosti za čovečanstvo, zaključak je učesnika Međunarodne naučno-društvene konferencije „Jalta — Potsdam — Helsinki — Beograd, u potrazi za bezbednim svetskim poretkom“.
Učesnicima konferencije obratio se predsedavajući OEBS-a i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je rekao je da su svi principi međunarodne zajednice narušeni upravo na primeru Srbije. On je poručio da međunarodni poredak treba da bude zasnovan na principima, a ne samo na političkim interesima.
„U samom OEBS-u Beču sam imao priliku da čujem na istom sastanku na kojem se razgovaralo o Ukrajini — gde su zapadne zemlje imale velike kritike na račun Ruske Federacije, optužujući je da je narušila teritorijalni integritet Ukrajine – da su ambasadori Ukrajine i SAD-a tražili da Kosovo postane član OEBS-a. Gde su tu principi?!“, zapitao se Dačić.
Kao još jedan očigledan primer nepoštovanja principa, šef srpske diplomatije naveo je činjenicu da su SAD pre 4 godine bile protiv prijema Palestine u Unesko, a sada se zalažu za prijem Kosova. Nema više principa, postoje politički interesi i toga svi moramo da budemo svesni, rekao je Dačić i dodao da međunarodna zajednica mora da pronađe mehanizme za mirno rešavanje sukoba.
„Svako komplikovanje situacije u svetu kao što je jučerašnji događaj, obaranje ruskog aviona od strane Turske, kao što su teroristički akti koji se gotovo svakoga dana ponavljaju u mnogim zemljama sveta, migrantska kriza, samo dodatno komplikuju svet“, istakao je šef srpske diplomatije.
Dačić je podvukao visok nivo saradnje Srbije sa Rusijom, Belorusiji je zahvalio na podršci očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje.
U nastavku konferencije akademik Ljubodrag Dimić podsetio je na konkretan doprinos koji je Jugoslavija dala Konferenciji o evropskoj Bezbednosti i saradnju u Helsinkiju.
„Zemlja, čiji je Srbija pravni naslednik, značajno je doprinela da konferencija dobije širu fizionomiju od one koju su zagovarale velike sile, pre svega utvrđivanje univerzalnog karaktera evropske bezbednosti i saradnje, ali i principi ekonomske saradnje“, rekao je Dimić, govoreći o vremenu poštovanja principa, kada su „veliki“ umeli da poslušaju „male“.
„Na osnovu Jugoslovenskog predloga urađen je značajan deo dokumenata koji govore o povezivanju i saradnji Mediterana i Evrope. Jako bitno pitanje ticalo se odnosa Evrope prema zemljama u razvoju. Protiv volje velikih sila Zapada, usvojeni su pozitivni načelni stavovi o tom pitanju“, podsetio je akademik Dimić.
Međutim, svet se za 70, odnosno u poslednjih 40 godina značajno promenio. Zato je, zaključuju učesnici konferencije, neophodno da se vratimo zaključcima konferencije na Jalti, potpisane po završetku Drugog svetskog rata.
„Mir i bezbednost ponovo su ugroženi, posebno zbog američke vojne intervencije na Istoku“, kaže nekadašnji ambasador Kanade u Srbiji, Džejms Biset.
„Avganistan, Irak, Libija, Panama, Sirija, Haiti, Sudan, Bosna, Srbija. U ovim zemljama došlo je do uklanjanja režima koji nisu bili prijateljski raspoloženi prema američkoj demokratiji. Smenjivanje režima Amerika je pravdala humanitarnim razlozima. Uobičajeno, posle medijske kampanje, demonizovanja vođa, destabilizovanja zemlje, dolazi do vojne intervencije. Bio sam svedok svega toga dok sam boravio u Srbiji“, rekao je Biset.
On je dodao da se ovakve situacije stalno ponavljaju, a nedavno razmeštanje trupa na granice Ukrajine, uporedio sa objavom rata.
Učesnici konferencije smatraju da je u vremenu kada je kršenje povelje UN postalo norma, posle poslednjih terorističkih napada u Egiptu i Parizu, neophodno da OEBS i druge međunarodne organizacije, kao i svetska zajednica u celini, razmotre konkretne predloge za jačanje uzajamnog razumevanja i potraže kompromis u rešavanju aktuelnih problema.
Konferencija održana u Beogradu, u organizaciji Ministarstva inostranih poslova Srbije i Ministarstva inostranih poslova Rusije, pokazuje da još ima mesta optimizmu. I da je deo sveta svestan da prelazak tačke bez povratka ne bi bio ni nalik najvećem sukobu u istoriji, koji je naterao svet da poštuje principe i međunarodno pravo.
