I vrapcima na grani je jasno da se Priština neće libiti da na svaki način „izvrda“ osnivanje Zajednice srpskih opština u formi koja je potpisana u Briselu.
Pošto potpis ne mogu da povuku, ostaje im nekoliko načina da to urade: referendum ili ocena Venecijanske komisije. U oba slučaja čeka se odluka Ustavnog suda Kosova, koji treba da ustanovi da li je formiranja ZSO po Briselskom sporazumu u skladu sa Ustavom Kosova. Raspoloženje da se referendum o ovom pitanju sprovede na Kosovu, ma kakva bila odluka Ustavnog suda, ima pristalice među političkom elitom i opozicije i pozicije.
Stručnjaci kažu da, pravno-formalno gledano, referendum ne može niko da im zabrani, ali ostaje otvoreno pitanje — da li referendum može da „obori“ sporazum o ZSO?
Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu, za Sputnjik kaže da iz ugla prava pozitivan ishod referenduma, ako bi on bio upriličen, ne bi ništa promenio u smislu obaveza koje je Prištine preuzela potpisom sporazuma o ZSO, ali bi referendum političarima na Kosovu dao „alibi“ za dalje nastupanje po ovom pitanju.
„Naravno, u domenu politike, ishod referenduma koji bi sigurno bio protiv ZSO dao bi legitimitet Prištini i njihovoj politici, ali i nešto sa čime bi mogli da izađu pred njihove mentore, Evropsku uniju i Ameriku, i da kažu — eto, vidite, mi ne možemo protiv naroda, hajde da nađemo neko manje bolno rešenje za nas“, navodi naš sagovornik.
Kosovski ministar za lokalnu samoupravu i koordinator tima za uspostavljanje Zajednice srpskih opština Ljubomir Marić izjavio je da će ta zajednica biti formirana i da oko toga ne treba imati dilemu. Govoreći o postupku za ocenu ustavnosti sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština, Marić je naveo da Ustavni sud Kosova nije potpisao taj sporazum, već su tu obavezu preuzeli premijeri, uz garancije EU.
Fadil Lepaja, direktor Centra za balkanske studije u Prištini, kaže da je referendum uvek moguć i potreban jednom narodu po bilo kom strateškom pitanju. Međutim, po pitanju referenduma o ZSO smatra da ne bi doprineo rešavanju ovog pitanja.
„Mislim da sada ni na Kosovu ni u Srbiji ne bi uspeo nijedan referendum koji bi dao zeleno svetlo mogućim kompromisima sa obe strane, kako bi se došlo do te željene normalizacije odnosa“, kaže Lepaja. Svoje mišljenje po tom pitanju Lepaja zasniva na činjenici da se „između dve zemlje“ umešala međunarodna zajednica, koja želi primirje.
Poslanici kosovske skupštine Vljosa Osmani i Iljir Deda predstavili su pre neki dan i nacrt sporazuma za izlazak iz političke krize i pozvali lidere dve vladajuće i tri opozicione partije da ga potpišu.
Sporazum ima pet tačaka i predviđa izbor još dvoje sudija Ustavnog suda kako bi se donela odluka o Zajednici srpskih opština i slanje sporazuma Venecijanskoj komisiji ukoliko sud ne reši to pitanje. Predlog predviđa i posredovanje predsednice Kosova, kao i usvajanje tog političkog sporazuma u formi rezolucije u skupštini, najkasnije sedam dana nakon potpisivanja. Takođe predviđa i formiranje skupštinske istražne komisije za razmatranje razgraničenja sa Crnom Gorom, uz učešće predstavnika civilnog društva i stručnjaka, sa mandatom od 30 dana.
