Da Amerikanci nisu izvršili pritisak na Aliju Izetbegovića da povuče potpis sa Kutiljerovog plana za Bosnu i Hercegovinu, trogodišnji građanski rat u toj balkanskoj zemlji mogao bi da bude izbegnut, tvrdi švedski političar Karl Bilt.
Bilt, svojevremeno duboko umešan u jugoslovensku krizu, danas je aktivan kao član međunarodnog savetodavnog tima predsednika Ukrajine, države u kojoj takođe traje građanski oružani sukob, i koji bi takođe bio izbegnut da nije bilo američkog mešanja, o čemu bi takođe mogao da svedoči. Međutim, Bilt verovatno čeka da prođe četvrt veka da bi progovorio o Ukrajini kao što danas govori o BiH.
Analitičar Dragomir Anđelković očekuje da se o Ukrajini i američkom mešanju u unutrašnja pitanja te zemlje progovori i ranije, za pet ili deset godina, kada ćemo moći da čujemo neki iskreni iskaz Karla Bilta ili nekog drugog. Matrica zapadne politike je takva, tvrdi Anđelković, da zapadni centri moći izazivaju ratove i razne podlosti koji dovode do krvoprolića, čega smo mi na Balkanu bili svedoci.
„Ljudi koji su u tome učestvovali, koji su odrađivali prljave poslove, kada prođe neko vreme, da bi kupili amnestiju pred istorijom ili zadovoljili sopstvenu savest, priznaju o kakvim prljavim poslovima se radilo. Čuli smo nedavno Tonija Blera u kakvim je prljavim poslovima učestvovao radi američke agresivne politike na Bliskom istoku, sada čujemo Karla Bilta šta priča o BiH. Nesumnjivo, sutra će biti jasno da je Zapad namerno izazvao rat u Ukrajini kako bi delovao protiv Rusije, a oni koji su sluge i nosioci takve politike počeće da se posipaju pepelom zbog nedela u kojima danas učestvuju“, kaže Anđelković.
Na površini i u dubini zapadne politike, prema Anđelkovićevim rečima, dominiraju dvostruki aršini i dvostruki moral.
Sa jedne strane, pošteno je i potpuno tačno svedočenje Karla Bilta o dešavanjima u BiH, smatra glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović. Njegovo svedočenje o odgovornosti SAD u sprečavanju postizanja dogovora među narodima u BiH pre nego što se odigrao krvavi sukob već je poznato javnosti i političkim strukturama i na našem prostoru, i u svetu, ali ono, prema Vukadinovićevim rečima ipak zaslužuje pohvalu.
Nameće se pitanje, kaže Vukadinović, da li ćemo za deset, petnaest ili dvadeset godina slušati njegovo slično svedočenje u vezi sa ukrajinskom krizom, u koju je Bilt isto tako duboko involviran.
Vukadinović navodi da Bilt nije jedini svedok nepodopština koje su se dešavale tokom rata u BiH — pored njega o tome su svedočili i generali Mekenzi i Rouz, pa i tadašnji specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Jasuši Akaši. Zajednički imenitelj svim ovim svedočenjima je da je, različitim metodima političke i medijske manipulacije za sukobe okrivljavana jedna strana, dok je druga za svoje postupke bila amnestirana i nagrađivana.
Biltova navala iskrenosti zakasnila je u odnosu na ostale aktere jugoslovenske krize, ali za Vukadinovića je važna matrica po kojoj oni funkcionišu.
„Da li se radi o tome da proradi savest, ili se promeni interes, ili da stvar više ne bude važna, ovakve izjave i svedočenja nam pomažu da sklopimo kockice o onome što se zaista dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina, kao što možemo pretpostaviti da će slične izjave, ne samo Karla Bilta, pomoći da razumemo šta se prošle i ove godine dešavalo u Kijevu i Ukrajini“, zaključuje Vukadinović.
Svedočenja poput Biltovog sigurno imaju istorijsku vrednost. Međutim, za ljude koji su, poput građana Srbije, preživeli sankcije, bombardovanje, progone i satanizaciju zapadnih medija, naknadna svedočenja malo znače jer ne donose ništa. Ni u jednom od tih svedočenja nema onoga osnovnog — kajanja za počinjena dela.
Niko se od svedoka kojima je naknadno proradila savest nije izvinio građanima Srbije zbog učestvovanja u organizovanoj kampanji protiv jednog naroda. Zato svedočenja bez prihvatanja odgovornosti ili krivice za učinjeno, za obične građane imaju malu vrednost.
