„Loše je poređenje Republike Srpske Krajine i Donbasa, ali ono odražava odnos bivšeg švedskog premijera i njegovih istomišljenika prema Donjecku i Lugansku“, tvrdi Georgij Engelgard, naučni saradnik na Institutu za slavistiku Ruske akademije nauka komentarišući predlog Karla Bilta, bivšeg premijera i ministra spoljnih poslova Švedske u autorskom tekstu za dnevnik „Danas“.
Bilt, koji je i član međunarodnog savetničkog tima predsednika Ukrajine Petra Porošenka, predlaže da je najbolje rešenje za Donbas model koji je primenjen u Istočnoj Slavoniji pre 20 godina.
„Ako je Rusija ozbiljna u vezi s traženjem rešenja za konflikt, treba da bude spremna da podrži raspoređivanje pripadnika međunarodne mirovne misije i snaga“, piše Bilt i tvrdi da bi takvom misijom mogao biti započet proces rehabilitacije regiona istočne Ukrajine.
Vojskom umesto pregovorima
„To je loša poruka iskusnog evropskog političara za Kremlj. Njegov članak ukazuje na to da u Evropi postoje snage koje ne žele kompromis prema pitanju Donbasa i zalažu se za scenario iz RSK. To znači vratiti državi deo teritorije vojnim sredstvima“, kategoričan je Engelgard.
Na teritoriji RSK je bilo izvršeno najveće etničko čišćenje za vreme balkanskih ratova 90-ih, dodaje Engelgard i podvlači da nije slučajno što neki od ukrajinskih političara stalno pominju upravo hrvatski scenario, a oni često „reemituju“ poruke koje dobiju spolja.
„Što se postavljanja mirovnjaka tiče, za Zapad oni su instrument direktne kontrole i okupacije teritorija — došli su u svojstvu posmatrača, ali su brzo preuzeli vladajuću ulogu na Balkanu“, precizira Engelgard.
Vladislav Jovanović, u vreme raspoređivanja mirovnih snaga u Istočnoj Slavoniji ministar inostranih poslova SRJ, i istoričar Čedomir Antić takođe negativno ocenju ovaj predlog Karla Bilta, a nemaju lepe reči ni o njegovoj objektivnosti. Antić kaže da je začuđen zašto Bilt uopšte izlazi u javnost sa ovakvim predlozima.
Hoće Bilt da se ženi?
„Ono što on piše proteklih dana je uvreda za zdrav razum. Ne znam šta on želi? Je l‘ želi ponovo da se ženi? Je l‘ želi ponovo da bude premijer? Koja je njegova želja? To što osećaju prema Srbima i prema Rusima je duboki šovinizam i ima elemenata rasne i verske mržnje“, tvrdi Antić za Sputnjik.
Antić podseća da je Erdustski sporazum u Slavoniji podrazumevao da se u zamenu za neka prava Srbi integrišu u Hrvatsku državu, ali da do danas nije ispunjen, osim u nekim sitnicama.
„Da li stvarno misli da će hiljade ljudi izginuti da bi ih prevario neki evropski diplomata?! Ono što me čudi je stepen agresivnosti. I ranije sam slušao švedske predstavnike kako govore o agresivnosti Rusije. Tokom više stotina godina nikad se nije desilo da Rusija napadne Švedsku, a Švedska je više puta učestvovala u agresivnim planovima i agresivnoj politici, čak ratovima protiv Rusije i država koje su na njenom mestu postojale“, precizira istoričar Antić.
Diplomata Vladislav Jovanović podseća da je problem sa snagama UN u Istočnoj Slavoniji bio u tome što je bilo garancija da neće biti napada, ali nije bilo garancije da snage UN neće dozvoliti da Hrvatska ponovo oružano uđe u te zone.
„Oluja“ na Donbas
„Znači, te zone nisu bile potpuno zaštićene, niti pod garancijom da neće biti okupirane od strane hrvatske armije. Što se i desilo, jer hrvatska vojska je nekoliko puta 1992. i 1993. godine upadala i ubijala seljake po selima i posle se povlačila na zahtev UN. A ’Bljeskom‘ i ’Olujom‘ je izvršila vojnu invaziju, iako su tu bile raspoređene snage UN koje nisu prstom mrdnule, niti su UN reagovale što su teritorije pod njihovom kontrolom bile napadnute i okupirane od strane redovnih snaga Hrvatske“, podseća Jovanović.
On još dodaje da ako je Biltov predlog replika onog što je bilo u Republici Srpskoj Krajini, u takvom rešenju bi morala postojati klauzula da UN neće dozvoliti nikakve oružane akcije, a ponajmanje invaziju zvanične Ukrajine.
„A ako bi opstalo isto kao što je bilo u Suecu ranije i u RSK, onda bi mogućnost vojne invazije bila vrlo moguća, vrlo verovatna, čak izvodljiva i UN bi se jednostavno pasivizirale i ne bi ništa radile, ne bi reagovale. To ostavlja mogućnost za zloupotrebu tim pre što izgleda da zvanična Ukrajina nije ni do sad prezala da vrši vojne provokacije i bombardovanja u Donbasu, uključijući možda više civilne nego vojne ciljeve i da se na to nije reagovalo“, zaključuje Jovanović.
