Spisak investitora zainteresovanih za kupovinu „Telekoma“ biće objavljen za dve nedelje, nakon čega će uslediti analiza pristiglih ponuda i konkretan predlog komisije za privatizaciju.
Dok se dva reprezentativna sindikata nacionalnog telekomunikacionog operatera oštro protive prodaji, sagovornici Sputnjika navode razloge za i protiv privatizacije ovog preduzeća.
Dr Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Sputnjik kaže da je očigledno da je Vlada Srbije odlučila da „Telekom“ treba privatizovati ukoliko se za njega dobije dobra cena. Prema njegovom mišljenju, jasno je da finansijska situacija u Srbiji nije zavidna, te da su sva sredstva dobrodošla.
„U tom kontekstu, argumenti za prodaju leže i u tome da ono što je srž ’Telekoma‘ — fiksna telefonija — predstavlja delatnost koja će vremenom, postepeno, gubiti na značaju, jer će mobilne telekomunikacije i drugi bežični vidovi komunikacija preuzimati primat nad fiksnim komunikacijama“, navodi Fabris.
Ključno pitanje, napominje Fabris, jeste na koji će način biti upotrebljena dobijena sredstva ukoliko do prodaje ’Telekoma‘ dođe?
„Najgora opcija bila bi da ta sredstva završe u tekućoj potrošnji. Ono što bi bilo poželjno je da se iskoriste za poboljšanje infrastrukture, otplatu javnog duga, pa i subvencionisanje izvozne proizvodnje“, precizira Fabris.
Profesor kaže da, sa druge strane, postoje i argumenti koji govore u prilog tome da ovo preduzeće ostane u vlasništvu države.
„Argumenti protiv prodaje ’Telekoma‘ odnose se na to da je reč o profitabilnoj kompaniji, koja svake godine uplaćuje značajnu dividendu u budžet. Pored toga, ’Telekom‘ ima i čitav niz drugih delatnosti kao što su internet, kablovska televizija, mobilne mreže u Srbiji, BiH i Crnoj Gori“, kaže Fabris.
Slične argumente protiv privatizacije navodi i Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata „Telekoma Srbije“. Pored profitabilnosti i doprinosa državnom budžetu, kao razlog da „Telekom“ ostane u državnom vlasništvu Joksimović ističe i činjenicu da je to preduzeće uložilo velika sredstva u širenje svog poslovanja.
„Smatramo da je cena bitna jer smo mnogo uložili, većinski smo vlasnici ’Telekoma Republike Srpske‘, imamo Crnu Goru, ’Arenu sport‘, ’Dunav banku‘… Osam preduzeća je kupio ’Telekom Srbija‘, u zemlji i van nje. Regionalni smo operater, a prodajom ne možemo dobiti novac koji smo uložili u kupovinu i razvoj ovih preduzeća“, kaže Joksimović za Sputnjik.
Prema njegovom mišljenju, najniža realna prodajna cena srpskog preduzeća treba da bude 1 milijarda i 617 miliona evra.
Mediji, međutim, spekulišu da je u ovom, drugom pokušaju da se nađe kupac srpskog telekomunikacionog operatera, američki fond „Kolbek kapital menadžment“ ponudio cenu od 1 milijarde i 400 miliona evra.
„Mi vidimo na njihovom portalu da oni broje 16 radnika. Kako misle da prodaju ’Telekom‘ firmi koja ima tako malo zaposlenih, nekoliko direktora i samo jednog operativca? Da li je cilj da nas oni posle preprodaju, da zarađuju na nama, a da pritom daju 4.000 otkaza zaposlenima, iako mi tvrdimo da nemamo viška radnika?“, pita Joksimović.
Naš sagovornik, kao jedini razlog koji bi išao u prilog prodaji srpskog telekomunikacionog resursa, vidi strah države od potencijalnih investitora u budućnosti.
„Očigledno da postoji neki strah kod države da nećemo izdržati konkurenciju na tržištu, što se do sada nije pokazalo tačnim. Mi smo izgubili deo tržišta jer odavno nismo monopolisti, pa je normalno da nam je deo tržišta uzet, ali prihod i dobit nisu padali, naprotiv, pa ne vidim razlog za većinsku prodaju. Možda neko strateško partnerstvo, da neko kupi manjinski deo akcija i poboljša rad, ali ne da država prepusti svoj većinski paket. Treba da zadrži pravo nad upravljanjem preduzećem i donošenjem strateških odluka koje su neophodne da bismo svi imali koristi od toga“, poručuje Joksimović.
Činjenica da se reprezentativni sindikati ovog preduzeća oštro protive prodaji, za dr Nikolu Fabrisa nije iznenađenje.
„Očigledno je da je država dobar i siguran poslodavac. Dolazak novog poslodavca za radnike uvek predstavlja određenu vrstu neizvesnosti, kako kada je reč o tome da li će zadržati radno mesto, tako i po pitanju visine plate i drugih uslova rada za one koji će biti deo nove kompanije. Stoga je očekivano da se oni protive promenama“, zaključuje Fabris za Sputnjik.
Resorni ministar Rasim Ljajić potvrdio je da je šest kupaca pokazalo interesovanje za srpsko preduzeće, ali druge detalje ovim povodom nije iznosio. Premijer Vučić poručio je da će „Telekom“ biti prodat ako se za njega dobije dobra cena.
Mediji spekulišu da su u igri za većinski paket akcija u „Telekomu“ američki fond „Kolbek kapital menadžment“, fond „Mid Evropa partners“, konzorcijum „Telekoma Slovenije“ i fonda „Apolo“, kao i „Advent internacional“ i „Novator partners“.
