Život ovih osoba je, u nekoj meri, otežan. Deci je otežano čitanje i učenje, a starijim osobama može onemogućiti bavljenje određenim poslovima, od laboranta do grafičkog dizajnera. Neki stručnjaci tvrde da ljudi koji imaju ovaj problem ne mogu da obavljaju oko 130 poslova.
Ali, ponekad je i obrnuto: naučnici su još 1940. godine utvrdili da daltonisti razlikuju neke kamuflirane stvari i predmete, koje olako mogu prevideti ljudi sa normalnim vidom. Tako su, na primer, neki daltonisti bolji tragači za pečurkama od ljudi koji nemaju ovaj poremećaj.
Ova anomalija, međutim, ne predstavlja smetnju vozačima, osim kada je reč o ljudima koji su potpuno „slepi za boje“. Iako daltonista ne razlikuje boje na semaforu, on zna raspored boja na semaforu i šta one označavaju.
Češće pogađa muškarce
U većini slučajeva, daltonizam je urođen, odnosno nasledan, i češće se javlja kod muškog pola.
Genetska anomalija se krije u H hromozomu i prenosi se sa majke na sina, dok su ćerke prenosioci. S obzirom na to da žene imaju dva H hromozoma, a muškarci samo jedan, poremećaj prepoznavanja boja je znatno učestaliji kod jačeg pola.
Prema različitim statistikama, ovaj poremećaj se javlja kod 7 do 10 odsto muškaraca i manje od 1 odsto žena.
Lekari, međutim, kažu da ova anomalija nije progresivna i ne utiče na celokupan vid.
Ipak, u nekim slučajevima, osoba može steći ovaj poremećaj usled povreda ili bolesti oka, kao što su glaukom, makularna degeneracija, katarakta ili dijabetička retinopatija, i procesa starenja.
Kako daltonisti vide?
Suprotno uvreženom mišljenju, retko se događa da osoba koja je daltonista vidi samo nijanse sive boje. Većina njih zapravo vidi boje, ali im se određene boje čine bledima i lako ih zamene sa drugim bojama ili ne razlikuju nijanse.
Testom za otkrivanje i kvalifikaciju daltonizma može se utvrditi vrsta poremećaja. Postoje različite vrste daltonizma. Najčešći oblik daltonizma koji se javlja je nemogućnost da se razlikuju crvena i zelena.
Simptomi su individualni. Na primer, neki nisu u stanju da vide razliku između crvene i zelene, ali mogu da naprave razliku između plave i žute. Ili mogu da vide samo nekoliko nijansi boje, dok većina ljudi može da vidi hiljade nijansi te boje.
Međutim, „zamka“ je u tome što se čoveku može dogoditi da vidi mnoge boje, ali tako da ne zna da te boje vidi drugačije od drugih.
U retkim slučajevima, daltonista vidi samo crnu, belu i sivu boju.
Postavljanje dijagnoze
Daltonizam može najranije da se otkrije posle treće godine, kada deca uglavnom raspoznaju osnovne boje.
Postoji nekoliko metoda utvrđivanja daltonizma i poseban test — Išihara tablice, kojim se utvrđuje poremećaj kolornog vida.
Svaka pojedina tablica iz zbirke sadrži obojenu figuru na drugačije obojenoj podlozi. Figure u većini slučajeva predstavljaju arapske brojeve, slova ili neke druge simbole koji se lako identifikuju. Figure i podloga sastavljene su od mnogobrojnih tačkica različite veličine. Razlika u obojenosti i jačini svetlosti tačkica koje formiraju figure i podloge je takva da je ljudi koji ne pate od ovog problema mogu bez poteškoće identifikovati, dok je daltonistima teže uočljiva ili je ne primećuju.
Lečenje
Poremećaj osećaja za boje ne može da se leči, a većini ljudi, u stvari, i ne smeta. U svakodnevnom životu mnogo veće smetnje imaju, na primer, kratkovidi ljudi nego daltonisti.
U svakom slučaju, urođeni daltonizam se ne može ispraviti, dok se stečeni daltonizam, u zavisnosti od uzroka, može tretirati. Metode koje se koriste za ispravljanje daltonizma su nošenje kontaktnih sočiva u boji, nošenje naočara koje blokiraju odsjaj, kao i učenje i snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. U slučaju da je katarakta uzrok daltonizma, operacijom katarakte se ispravlja daltonizam i postiže jasan vid.
Najpoznatija kompanija koja se bavi proizvodnjom specijalnih naočara za daltoniste je „En Hroma“, koja je prvobitno razvijala specijalne naočare za hirurge, kako bi lakše razlikovali krv od tkiva i mišića.
Za svaku vrstu poremećaja napravljeni su posebni modeli. Princip rada je sledeći: sočiva propuštaju samo osnovne boje — crvenu, zelenu i plavu, i pojačavaju njihovu percepciju. Čovek prosto ne vidi taj deo spektra, koji mu smeta da razlikuje osnovne boje.
Inače, naziv ove pojave potekao je od Džona Daltona, koji je i sam bio daltonista i koji je na sopstvenom primeru istraživao ovaj problem.
