Šta je doneo generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u Beograd?
Parče neba, objasnio je predsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić studentima na Fakultetu političkih nauka, kojima se u petak obratio i najviši funkcioner te vojne alijanse tokom posete Beogradu.
„Moći ćemo da nadgledamo nebo iznad Vranja i Leskovca. Pretpostavljam da vam niko nije rekao da šesnaest godina nismo videli ni Vranje ni Leskovac“, rekao je Vučić studentima.
NATO je, objasnio je, ukinuo restrikcije u vazdušnoj zoni bezbednosti od 25 kilometara prema centralnoj Srbiji.
„Mi sada imamo u centralnoj Srbiji punu slobodu kretanja i u gornjem i u donjem sloju, a u kratkom vremenu moći ćemo da postavimo i naše radare kojima ćemo moći da nadgledamo nebo iznad Vranja i Leskovca“, rekao je Vučić i zahvalio se vojnom savezu.
„Zahvaljujući NATO-u, njihovoj odluci i njihovom poverenju u našu državu mi tu mogućnost imamo. Time ćemo svoj suverenitet moći u potpunosti da prikažemo, nadamo se da ćemo rešiti nesuglasice oko nekih 300 metara koje postoje“, rekao je Vučić.
Stoltenberg je objasnio da je reč o „zoni duž administrativne linije sa Kosovom“.
Nazvao je to snažnom političkom odlukom. NATO razvija političku i vojnu saradnju sa Srbijom.
Vučić je objasnio da Srbija dobija od te saradnje podršku u rešavanju problema terorizma, regionalne stabilnosti („najveći broj zemalja u okruženju su NATO zemlje i svaka vrsta lošeg i nestabilnog odnosa sa NATO-om može da nam šteti“), i suočavanja sa izbegličkom krizom. Od NATO-a je tražio pomoć u opremi i obuci srpskih oficira, u koju spada i učenje engleskog jezika.
„Oni obučavaju naše vojnike i oficire da budu sposobni, da znaju da govore engleski jezik. Neko bi rekao da to može da se radi i na Kolarcu. Pa može, samo što tamo mora država da plati, a ovde nauče i kako se bori i kako se ratuje i nauče engleski jezik i to najvećim delom plati neko drugi. Danas sam ih molio da uzmu još veći broj naših oficira i da to plate. Nije ni njima svejedno, rekli su — platite vi 20, 30 odsto, a mi ćemo onih 80“, objasnio je premijer studentima.
Stoltenberg je rekao da će NATO da plati „70, 80 odsto“.
„Vučić je počeo da se cenka, rekao je 80, ali mislim da ćemo postići sporazum kako da pokrijemo troškove“, uveren je generalni sekretar vojne organizacije u kojoj je 28 zemalja.
Da li je Srbija vojno neutralna?
„Nismo mi neutralna zemlja, to morate da proklamujete neutralnost, već želimo da se ponašamo neutralno“, rekao je srpski premijer i dodao da je za „okretanje ka budućnosti“.
Svoju „real politiku“ je objasnio studentima na sledeći način: „Kao boga vas molim, brinite samo o rezultatu, ne o emocijama, već o rezultatu… Nemojte da razmišljate o tome da li se nešto slaže sa onim što vam srce kaže, već kakav to rezultat donosi“.
Sam je dao primer kakav ton treba da ima neutralna izjava: „Smatram da je posle 16 godina stalnog razvijanja i mržnje i lošeg odnosa prema onima koji su, iz našeg ugla, počinili svakako ne lepe stvari — iz njihovog ugla je to malo drugačije — ali, kako da vam kažem, šta je naš život? (…) Niko ne želi da oseti šta je krstareća raketa“, rekao je Vučić.
Srpski premijer je rekao da nema smisla pričati više o onome što je NATO uradio u Srbiji 1999. godine, iako su, dodao je, i „moj kabinet direktno pogodili“.
Stoltenberg je rekao da je ubijanje nevinih civila „bila tragedija“ i da duboko žali zbog toga. Objasnio je kako NATO gleda na rat koji je vodio protiv Jugoslavije: „Vazdušna kampanja koju je NATO pokrenuo 1999. godine nikada nije bila protiv građana Srbije, već radi zaustavljanja nedopustivih akcija Miloševićeve vlade koje je osudila međunarodna zajednica“.
„NATO intervencija je zaustavila godine nasilja i sukoba na Balkanu“, objasnio je generalni sekretar vojne alijanse, pronavljajući poruku koja je bila ispisana na lecima koje su avioni NATO-a bacali tokom bombardovanja.
„Naš cilj je bio da se izbegnu nevine žrtve, ali svi znamo da se to desilo i izražavam duboko saučešće i podršku porodicama“, poručio je Stoltenberg, uz opasku da „sada treba gledati napred“.
Kada je reč o „novim bezbednosnim izazovima“ sa kojima se suočava NATO, pomenuo je organizaciju Islamska država, ali i odluku Krima da se pripoji Rusiji, za šta je optužio Rusiju koja „nije poštovala suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“.
Predsednik vlade, koji je primetio da se bavi istraživanjima javnog mnjenja više nego istraživači, dao je važnu političku lekciju studentima: „Ljudi poštuju one koji ne moraju da se dodvoravaju i ulaguju svima“.
Kako su posle predavanja reagovali studenti?
Marko Kolašinac, student treće godine međunarodnih studija, kaže za Sputnjik da „izvinjenje ništa ne znači“.
„To sigurno nisu bili samo vojni ciljevi, već su gađali i civilno stanovništvo, kao kada su gađali voz u kome su poginuli nevini ljudi. Pamtićemo žrtve“.
Uprkos tome što je „većina građana protiv ulaska u NATO“, on smatra da je saradnja sa vojnim savezom potrebna „pre svega zbog opasnosti od terorizma“.
Njegov kolega, Nemanja Dojčinović, uveren je da ni sa aspekta „real politike“ — „NATO nije najbolje rešenje“.
„Ja sam za vojnu neutralnost“, kaže on.
Njegova koleginica, Jovana Matović, nije za saradnju sa NATO-om „zbog žrtava i onoga što smo preživeli u detinjstvu“.
„Ne možemo da promenimo svoje mišljenje i svoje negativne uspomene. Ne možemo da budemo objektivni po tom pitanju“, kaže ona.
