Tanjug radi iako je ugašen, deo zaposlenih se izjašnjava o otpremninama iako nisu dobili otkaz, a iz Pinka smo obavešteni da informacija o preuzimanju Tanjuga nije tačna.
„Nije nam u planu takva transakcija. Čak nije ni postojala kao ideja“, zvanično je saopšteno Sputnjiku iz Pinka.
U međuvremenu, deo zaposlenih, koji su usmeno, u gluvo doba noći, obavešteni da se na njih više ne računa i dalje se okupljaju ispred zgrade Tanjuga.
Godišnji odmori
Istovremeno, oni koji rade nadaju se da će nastaviti da rade u novoj firmi, iako niko nije rekao da će biti neke nove firme, ali direktorka Branka Đukić „šalje signale“ da će je biti, i da će ljudi, koje je ona odabrala, nastaviti da rade.
Osim Pinka, novi moment u priči je da se i direktorka konačno oglasila, objasnivši da niko nije dobio otkaz a da su oni koji su nastavili da rade u (ugašenoj) firmi izabrani po kriterijumu što nisu koristili godišnji odmor?!
Deo zaposlenih koji se svakodnevno okupljaju ispred zgrade Tanjuga obratio se Inspekciji rada, a u petak ih očekuje i sastanak sa predstavnicima OEBS-a u Beogradu.
Budući da ništa što se u poslednje dve nedelje dešava sa Tanjugom nit je legalno, nit je legitimno, i prkosi ne samo pozitivnim, već i zakonima logike, postavlja se pitanje kakva sudbina čeka svih 188 ljudi u ugašenoj firmi.
Država
Pošto na to pitanje trenutno niko ne može dati iole suvisli odgovor, sledeće koje se nameće je — ko je kriv za situaciju u kojoj se našla agencija osnovana u vihoru Drugog svetskog rata na slobodnoj teritoriji u Jajcu.
Dugogodišnja novinarka i urednica Tanjuga Mira Srećković kaže za Sputnjik da su država i Ministarstvo kulture i informisanja najodgovorniji za situaciju u kojoj se Tanjug našao.
„Država i Ministarstvo su odgovorni za imenovanje direktora Tanjuga, a nisu godinu i po dana po isteku mandata direktora izabrali i postavili novog, tako da nismo imali regularni menadžment koji bi mogao da radi na nekom modelu privatizacije, da traži strateškog partnera, bavi se podelom besplatnih akcija… Nisu ni članove Upravnog odbora imenovali tako da je ceo proces odlučivanja o Tanjugu bio u nelegalnim rukama“, kaže ona.
Direktorka je, budući da je rukovodila firmom više od godine po isteku mandata, na nekim rešenjima izbegavala da se potpiše, kaže Mira Srećković.
Novinari
„Na drugom mestu su zaposleni u Tanjugu koji godinama ćute i trpe, a predstavljaju se kao novinari koji bi trebalo da se bore za pravdu i istinu i ispravljaju krive Drine. Zato me i ne čudi da niko nije ljut ili potresen što se Tanjug ugasio“, dodaje ona.
S njom se slaže i njena koleginica Mira Kankaraš Trklja, jedna od retkih koji se svakodnevno okupljaju ispred zgrade Tanjuga. Prema njenim rečima, od blizu 200 zaposlenih samo njih petnaestak pokušavaju da bar saznaju nešto o svojoj sudbinini.
„Svako ko bi digao glas u Tanjugu dobijao bi otkaz, tako su i mene otpustili sredinom ′90-ih da bi me navrat-nanos vratili posle 5. oktobra isti ti koji su me otpustili, ali se u firmi ništa nije menjalo“, kaže ona.
Rukovodstvo
Naše sagovornice ne iznenađuje sudbina Tanjuga, jer je, prema njihovim rečima, sve što se danas dešava bilo je jasno pre nekoliko meseci.
Još od usvajanja Medijske strategije bilo je jasno šta se Tanjugu sprema, ali rukovodstvo ne samo da nije branilo interese firme tokom usvajanja Strategije i Zakona o informisanju, nego je zaključkom kolegijuma obavestilo sve zaposlene da im je zabranjeno da se na bilo koji način bave pitanjem privatizacije.
„Kad kažem menadžment Tanjuga, mislim na Branku Đukić. Ona je sve u Tanjugu — i direktor, i glavni i odgovorni urednik, i finansijski direktor, i novinar, i dežurni u desku“, objašnjava Mira Srećković.
Sindikat
Posebna priča o „slučaju Tanjug“ je reprezentativni sindikat. Nekoliko dana pošto se državna novinska agencija zvanično ugasila, sa „malih ekrana“ se nije skidao predsednik reprezentativnog sindikata Mirko Dragišić, koji je najednom nestao iz javnosti onog dana kad su novinari počeli da dobijaju „usmene otkaze“.
Mira Srećković kaže da je predsednik sindikata Mirko Dragišić vrlo brzo postao najodaniji saradnik direktorke Branke Đukić i da je, umesto da se bavi pravima radnika, prenosio stavove direktorke zaposlenima.
Mira Kankaraš Trklja kaže da je Sindikat bio produžena ruka Branke Đukić.
„Direktorka nam se prvi put obratila posle obraćanja premijera Vučića o Tanjugu i tom prilikom se zahvalila Dragišiću jer je u njeno ime gostovao na televizijama“, kaže ona.
