Ovo pitanje je podelilo rusku javnost, a naročito je „podgrejalo strasti“ posle terorističkog napada na ruski putnički avion „A321“, krajem oktobra, kada je poginulo 224 putnika i članova posade, uglavnom Rusa.
Među prvima je ovo pitanje potegao lider Čečenije Ramzan Kadirov, koji smatra da je smrtna kazna za terorizam „neophodna i iznuđena mera“, a da Rusija ne treba da strahuje od osude svetske zajednice.
On je još sredinom prošlog meseca rekao da bi smrtnu kaznu trebalo uvesti za one koji vrbuju ljude, izopačujući religiju i pogrešno tumačeći Kuran.
„Što brže napuste ovaj život, brže će nastati red. Zatvor nije rešenje, jer u zatvorima teroristi vrbuju ljude koji će se jednom naći na slobodi“, smatra lider Čečenije.
I vrhovni muftija Rusije Talgat Tadžudin podržao je vraćanje smrtne kazne za teroriste.
„To nije uvođenje novog zakona, to je vraćanje starog“, kazao je on.
Muftija je rekao da u islamskom zakonu (šerijatu) smrtna kazna postoji.
„Deca se ne ubijaju radi Boga, radi Alaha, a oni (teroristi) stavljaju sebe na mesto Boga. To je zločin“, zaključio je Tadžudin.
Lider ruske republike Ingušetije Junus Bek Evkurov smatra da bi teroriste trebalo „likvidirati na licu mesta“ i predlaže da se takvo pravo zakonski omogući specijalnim službama. Prema njegovom mišljenju, „teško je biti human prema onima koji ubijaju civile — decu, žene, starce…“.
Deputati Državne dume se slažu da teroristi moraju da znaju da ih čeka — smrtna kazna.
Liberalno-demokratska partija Rusije (LDPR), koja se već duže vreme zalaže za vraćanje smrtne kazne za najteža krivična dela, sada ima nešto drugačije viđenje. Lider ove partije Vladimir Žirinovski kaže da bi „smrtna kazna bila blaga za teroriste“. On smatra da bi teroriste trebalo „baciti“ u samicu i na svakih pet godina izvoditi ih pred javnost.
„Smrtna kazna je praktično ono čemu oni streme. Većina terorista su samoubice. Oni se ne boje smrti, jer veruju da će se tako (na onom svetu) pridružiti svojim drugovima… Zato ih treba staviti u kavez, voziti po zemlji i pokazivati čudovišta“, u svom maniru kaže Žirinovski, dodajući da bi to bila „najgora kazna za teroristu, ali i lekcija za druge“.
Šef predsedničke administracije Sergej Ivanov uveren je da bi, u slučaju da se sprovede referendum, čak 90 odsto Rusa glasalo za vraćanje smrtne kazne.
„Međutim, ponekad je potrebno poći od zdravog razuma i međunarodnih obaveza, a ne od emocija“, dodao je on.
Ivanov smatra da je „preuranjeno i neprimereno“ govoriti o tome. Ima još onih koji misle tako.
Najpoznatija ruska aktivistkinja, veteranka u odbrani ljudskih prava u Rusiji Ljudmila Aleksejeva žestoko se usprotivila vraćanju smrtne kazne.
„Ništa drugo osim žeđi za krvlju smrtna kazna ne izaziva kod ljudi“, rekla je ona.
Na žestoku diskusiju koja se vodi u javnosti odreagovao je i Kremlj. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da je ovo pitanje „izuzetno složeno i teško“.
„To je samo predlog koji je iznet. Vi znate da je pitanje smrtne kazne izuzetno komplikovano, mnogo diskusija se vodi. Između ostalog, na snazi je moratorijum o smrtnoj kazni i mi od toga polazimo“, rekao je Peskov danas novinarima, odgovarajući na pitanje o predlogu lidera Pravedne Rusije.
Portparol Kremlja je podvukao da još ne može da iznese nikakav stav o ovom pitanju, s obzirom da je to „potpuno novi predlog“.
Tim povodom se oglasio Ustavni sud Ruske Federacije. U saopštenju stoji da ukidanje zabrane smrtne kazne samo za određenu grupu lica osuđenih na zatvorsku kaznu protivreči ustavnom principu jednakosti pred zakonom i sudom. Proces odustajanja od moratorijuma na smrtnu kaznu je nemoguć, kažu u Ustavnom sudu.
U Rusiji smrtna kazna nije ukinuta zakonom, ali je 1996. godine, ulaskom zemlje u Savet Evrope, uveden moratorijum na smrtnu kaznu, pa je ona „zamenjena“ doživotnom robijom.