Pukovnik Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije Vitalij Demidkin, koji je učestvovao u operacijama u Beslanu i u kulturnom centru na Dubrovki u Moskvi, kaže da uvek treba ispuniti sve zahteve terorista, staviti ruke na potiljak i sesti ili još bolje leći.
„Ni pod kojim uslovima ne provocirajte teroriste, nemojte ustajati, trčati. Trudite se da ne pravite nagle pokrete, to može da bude protumačeno kao agresivno ponašanje. Ako se nalazite u zgradi koju su zauzeli, a koja ima sistem video–obezbeđenja, specijalci vas možda vide preko tih kamera. Treba im signalizirati da ste talac, a ne pomagač terorista“, kaže pukovnik Demidkin.
On dodaje da iz iskustva zna da ponašanje talaca koji se slobodno šetaju zgradom ili pokušavaju da prave „junačke poteze“ može dovesti antiterorističku jedinicu u zabludu da su upravo oni teroristi.
„Ako uspete da se izvučete iz zgrade, nemojte bežati. Za specijalce koji su opkolili zgradu svako ko beži iz zgrade je terorista. Idite polako, mahnite šalom ili nekim odevnim predmetom koji vam je pri ruci. I tek kada budete videli da vam daju znak, priđite, trčite što vas noge brže nose“, kaže pukovnik Demidkin.
Iako nam se talačka kriza čini kao nešto što je veoma daleko od Srbije, činjenica je da terorizam može da ugrozi gotovo svaku tačku na planeti. Naš stručnjak za bezbednost Zoran Dragišić slaže se sa ruskim kolegom da u ovakvim situacijama ne treba izigravati junaka, ali naglašava da radoznalost može da nas košta života.
„Kada dođe do bombaškog napada, ne treba nikada ići prema mestu gde se dogodila eksplozija. Teroristi često postave više bombi. Druge eksplodiraju posle nekog vremena, kada spasilačke ekipe priđu“, kaže Dragišić.
Važno je podsetiti da su u ovakvim situacijama u prednosti oni koji imaju osnovno znanje u pružanju prve pomoći, koji umeju da zaustave krvarenje, okrenu ljude na bok, izvade im jezik da mogu da dišu. Nažalost, mlađe generacije o tome ništa ne znaju, pa Dragišić, koji je profesor na Fakultetu za bezbednost kaže da bi, u novim okolnostima u kojima se nalazi ceo svet, bilo dobro ovu obuku uvesti u škole.
„Decu treba da naučimo upravo ove najpraktičnije stvari. Kako da ugase požar i na koji način uopšte funkcioniše sistem nacionalne bezbednosti. Kada dođu poplave ili požari, imate ljude koji beže i ljude koji izigravaju junake, treba da ih naučimo kako da se ponašaju u vanrednoj situaciji“, kaže Dragišić.
Veliki problem na mestima nesreće mogu da stvore ljudi koji paniče. U slučaju terorističkog akta i panika može da se plati životom. Metoda koju viđamo u filmovima je dobra u realnom životu. Ljudima sa takvim reakcijama treba udariti šamar, kažu stručnjaci, jer tako im je moguće usmeriti pažnju.
Uopšte, u kojoj meri treba da usmerimo pažnju na terorističke napade? Da li sada treba putovati, da li putovati avionom, da li pustiti dete na ekskurziju u inostranstvo, da ode na koncert, u klub?
Ako počnemo da postavljamo ova pitanja, to nas može dovesti u stanje panike, kaže psihoterapeut Vera Despotović i dodaje da nas strah neće izlečiti od straha od terorizma.
„O tome treba razmišljati kao o elementarnoj nepogodi, zemljotresu ili poplavi. Dakle, može da se desi, od nekih stvari ne možemo da se zaštitimo, ne možemo da imamo garanciju. Ono što jedino možemo jeste da ne mislimo o tome i da nas to ne uvlači u paniku, jer ako stalno razmišljamo da to može da nam se desi, taj strah će biti još veći“, kaže za Sputnjik Vera Despotović.
Ona dodaje da verovatnoću od napada terorista možemo uporediti i sa avionskim nesrećama. One se dešavaju, ali ne svakodnevno, ljudi ipak putuju.
Treba razmišljati o tome da neko u državi konstantno brine o našoj bezbednosti.
