Bombe, sukob policije i opozicije, suzavci, hapšenja… Prištinski parlament proteklih meseci više liči na vojni poligon, nego na demokratsku instituciju. Sukobi opozicije i vlasti na Kosovu ušli su u treći mesec, a kulminirali su sukobima policije i opozicije, ali i hapšenjem poslanika radikalne političke opcije „Samoopredeljenje“, koji i predvodi ceo protest. Da je stvar ozbiljna, dokazuje i cirkularno pismo koje kruži unutar misija međunarodnih zajednica upućeno osoblju, u kome im se savetuje da izbegavaju mešanje ali i nepotrebno šetkanje po Prištini. Depešu takve sadržine poslednji put su predstavnici međunarodnih struktura na Kosovu dobili uoči 17. marta 2004. godine. Da li se iza ovog albansko-albanskog sukoba krije borba za vlast ili je pravo pitanje mogu li ovi incidenti poprimiti neke ozbiljnije razmere?
Profesor na Fakultetu političkih nauka Behljuj Bećaj za Sputnjik kaže da su poslednja dešavanja samo produbila jaz između pozicije i opozicije. Pozicija, smatra on, pošto-poto želi da učvrsti svoju vladavinu, dok opozicija — pod plaštom protivljenja osnivanja Specijalnog suda za zločine OVK, Zajednice srpskih opština i demarkacije granice sa Crnom Gorom — traži dobar izgovor kako bi sutra došla na vlast.
„U sučeljavanju te dve opcije možemo da očekujemo dalje zaoštravanje i potencijalnu mogućnost da se situacija do te mere produbi da, ako se nastavi ovakav tempo i dinamika, ne treba isključiti mogućnost građanskog civilnog konflikta unutar albanskog korpusa“, ubeđen je Bećaj.
Naš sagovornik, objašnjavajući svoju prognozu, kaže da se na strani vlasti instrumentalizuju snage represije (policija), dok s druge strane opozicija koristi građane pod izgovorima u vezi sa ZSO, Sudom i ostalim, jer građani dele mišljenje sa opozicijom kad su posredi pomenute teme.
Živojin Rakočević, publicista sa Kosova, na dešavanja među Albancima gleda iz sasvim drugog ugla. Kako kaže, sve izjave i dešavanja na Kosovu su usmerena ka plašenju stranaca i nemaju nikakvo realno utemeljenje. Ovo što se dešava sada u kosovskim institucijama, strancima samo dodaje sumnju — šta sve može da se desi van institucija? Po toj logici stranci smatraju da ne treba dirati Albance, jer će tako ugroziti njihov „projekat Kosovo“. „Ali ova kontradiktorna situacija Kosovo može dovesti u drugu kontradiktornu situaciju, gde će međunarodna zajednica podržati vlast, dok će građani uglavnom podržati opoziciju, ne zato što je u pravu već zato što ima dobre izgovore. To bi bilo pogubno za sve strane“, smatra naš sagovornik.
„Tako da ’albansko-albanski‘ sukob služi za spoljnu upotrebu kako bi povećao strah koji je inače prisutan kod predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu. Oni se te etničke stihije, sile kosovskih Albanaca, najviše plaše i sve će uraditi da je utišaju“, tvrdi Rakočević.
Rakočević sukobe u skupštini Kosova ali i van nje smatra „najobičnijom predstavom za javnost, međunarodnu zajednicu,… Predstavom koja je tako dobro uigrana da liči na život“.
„U osnovi, i oni kojima bacaju suzavac u oči i oni koji ga bacaju misle apsolutno isto, s tim što ovi na vlasti zbog neke vrste formalnog pritiska međunarodne zajednice ne smeju da kažu. I da ovog trenutka pozicija i opozicija zamene mesta — isto bi radili“, uveren je Rakočević.
Naš sagovornik kaže da ne sme da se zaboravi da kada je reč o odnosu Albanaca prema Srbima, Albanci imaju samo jednu stranku. Ona ima koncept konačnog obračuna i dovršenja svega onoga što je rađeno u proteklih 100 godina kada su Srbi u pitanju. Rakočević se slaže da ekscesi na Kosovu mogu da poprime ozbiljnije razmere, ali upozorava da u tom slučaju sila neće biti usmerena prema Albancima već prema — Srbima.
„Jer mi smo doživljeni kao krivac. Unutaralbanski odnosi su savršeni kada su Srbi u pitanju i među njima neće biti nikakvih sukoba, a ako ga bude on samo može da skrene na našu stranu i da mi stradamo kao što se to desilo 17. marta 2004. godine“, smatra Rakočević.
U Prištini, posle svega što se desilo i što se i dalje dešava, među građanima vlada neka vrsta tihe panike. Pojačano je prisustvo policije na ulicama, dodatne snage su raspoređene oko važnijih institucija i stranih predstavništva. Kako se saznaje, u pripravnosti su i specijalne jedinice „Rosu“, a obaveštajne službe Kosova ali i Albanije rade „punom parom“, jer postoji bojazan da bi se u ove političke sukobe lako mogli „instalirati“ i bivši borci terorističke organizacije Islamska država, koji su poreklom sa Kosova, a vratili su se iz borbama zahvaćenih područja.
