„Kada smo pre petnaestak-dvadeset godina slušali teorije o mogućem sukobu civilizacija i da su sporni prostori u dodiru, mnogi zapadni analitičari, zadojeni pričama o neoliberalnim vrednostima, to su sa podsmehom posmatrali. Evo sada vidimo da je na sceni u suštini upravo jedan sukob civilizacija — jedne hrišćanske i jedne islamske“, navodi Dodik.
„Bez obzira na to što ne možete sve ljude koji pripadaju tim civilizacijama okarakterisati na ovaj ili onaj način, činjenica je da nisu svi muslimani podlegli radikalnim ideologijama, ali je i vidljivo da su u poslednje vreme gotovo svi teroristi motivisani radikalnim islamom, što daje novu dimenziju svemu što se dešava“, rekao je Dodik i dodao da se „svetu koji je bio izvoznik raznih ’proleća‘, pa čak i ratova, sa prostora Zapada na neki način sve te stvari vraćaju kao bumerang“.
Ističući da se samo mogu žaliti nevino stradali ljudi koji nemaju ništa sa tim „velikim politikama“, Dodik navodi da je činjenica da to nije izolovano i da se radi o kontinuitetu delovanja, a da se poslednjih dana širi strah od mogućih daljih terorističkih napada.
„Ostaju seta i tuga“ povodom činjenice da je sasvim nedavno pao i ruski avion, kada je poginulo preko 200 ljudi, mahom žena i dece, kaže Dodik i dodaje: „Svet je bio zaprepašćen, bila je to možda vest dan ili dva, ali nije bilo toliko kao u slučaju Francuske mobilizacije javnog mnjenja i solidarnosti sa stradalima — videli smo kad to dođe u Pariz da se čitav svet s pravom digao da osudi terorizam i da se solidariše sa ljudima“, naveo je predsednik RS.
Prema Dodikovim rečima, jasno je da je radikalni islam jedna od najopasnijih ideologija i da „motiviše ljude da se opašu eksplozivom i ubijaju sami sebe i druge u okolini“.
„Veoma je teško nositi se sa tim, odgovor sveta nije adekvatan, a Evropa, koja je ponudila primamljivu priču otvorenih granica, očigledno nema odgovora na mnoge krize, pa ni na krizu zbog terorizma, i očigledno je da su mnogi izazovi pred Evropom.
Šengen je ugrožen, unose se novi politički i bezbednosni elementi, i to naravno ima refleksije u našem regionu“, rekao je on.
Na pitanje kako je moguće da na teritoriji BiH deluju ekstremni islamisti i kako je moguće da se to dozvoli, tim pre što Zapad sve kontroliše u BiH, Dodik je rekao da „možda ne kontroliše sve“.
Treba, kaže, gledati genezu, a geneza savremenih terorista zasnovanih na ekstremnom islamu kreće od rata u BiH.
„Ovde je živeo sekularni muslimanski narod, a onda na prostor BiH i bivše Jugoslavije ulazi preko 4.500 svetih ratnika islama. I to je Zapad znao. Tada se pojavljuje struktura ljudi motivisanih radikalnim islamom i mobiliše jedan broj lokalnih ljudi, sa lokalnim ženama koje ostaju ovde, bez obzira na dejtonsku obavezu da se moraju izbaciti sa ovih prostora. To nikada nije urađeno. Neki su završili u Gvantanamu, a kad je zapretio terorizam posle 11. septembra, može se videti kontinuitet svih tih napada — od Njujorka, Londona, Madrida — da je bila neka sprega ili ishodište i veza sa takvim grupama na prostoru BiH. Mnogi su dobili pasoše BiH“, navodi Dodik.
On je primetio da je nastojanje lokalne strukture da se s time izbori bilo neuspešno i naveo podatak iz izveštaja OSA od pre šest-sedam godina da u BiH ima 3.500 registrovanih lica koja su sklona da izvrše individualni teroristički čin.
„Oni su mobilisali domaće ljude, mogli smo da čujemo doskora termin koji se nije slučajno upotrebljavao u momentu kad je Al Kaida bila na vrhuncu moći, o beloj Al Kaidi koja se najčešće regrutovala u BiH.
Ključni momenat za dodatnu opasnost je činjenica da je preko 350 ljudi iz BiH bilo dovoljno motivisano da ode iz BiH i priključi se Islamskoj državi i sprovodi akte nasilja na najgrozniji način“, rekao je Dodik i podsetio da su neki od njih ranije učestvovali u terorističkim napadima, kakav je bio na Ambasadu u Sarajevu.
Te tri ključne tačke su bile dovoljne da izazovu strah i zebnju i da se organizujemo da se suprotstavimo svim tim strukturama, istakao je Dodik.
Na pitanje da li će neko reagovati na islamistički sajt „Vijesti umeta“, koji se raduje žrtvama terorističkog akta u Parizu i preti Balkanu, on je rekao da je neprihvatljiv sistem vrednosti da neko seiri nad ubistvima ljudi i da treba preduzeti javnu akciju kako bi se to eliminisalo.
„Upravo to širenje putem društvenih mreža predstavlja jednu od ozbiljnih opasnosti. Mnoge od onih koji su bili pasivni možda će to dodatno radikalizovati i zato ukupna civilizacija mora da se obračuna s time, inače pristajemo na svet permanentne nestabilnosti“, istakao je Dodik.
Izneo je i obaveštajne podatke da je 23 odsto muslimanskog stanovništva BiH obuhvaćeno nekom od ideologija radikalnog islama.
On je napomenuo da je nemoguće osloniti se na Sarajevo, gde na mesto direktora obaveštajne službe dolazi ratni obaveštajac i šef svih obaveštajaca Alije Izetbegovića.
„Ne možemo olako prihvatiti činjenicu da je na to mesto došao čovek koji je doveo mudžahedine u BiH, i to baš u momentu kad je narasla teroristička opasnost“, upozorio je Dodik.
Nastavak pročitajte ovde.
