Predsednik Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović u razgovoru za Sputnjik ističe da je trenutna bezbednosna situacija u Srbiji stabilna i da trenutno ne postoje indikacije o mogućem ugrožavanju bezbednosti. Biro za koordinacije službi bezbednosti preduzeo je i naložio dodatne mere nadležnim institucijama u sektoru bezbednosti u pogledu zaštite vitalnih objekata i bezbednosti stanovništva, kaže Stojanović.
„Na snazi su povišene mere bezbednosti koje podrazumevaju povećano obezbeđenje vitalnih državnih objekata i objekata od posebnog značaja za bezbednost zemlje, objekata koji bi, u slučaju da na njih bude izvedena teroristička akcija, mogli da uzrokuju ekološku katastrofu, obezbeđenja objekata za snabdevanje vodom, obezbeđenje osetljivih objekata. Preduzete su sve neophodne mere koje se preduzimaju kada se u okruženju ili u svetu dese ekstremne situacije“, ističe Stojanović.
Što se tiče kontrole migranata, ona podrazumeva već ustaljene mere — tri reda mera koje se primenjuju od ulaska u našu zemlju do njenog napuštanja.
„Ove mere, koje se dosad primenjuju, preduzimaju se u svim zemljama kroz koje prolaze migranti. S druge strane, njihovom primenom je praktično nemoguće doći do pouzdanih saznanja koja bi ukazivala na to da je neko lice potencijalni terorista. To se jedino može utvrditi kroz proveru međunarodne baze podataka, proverom da li postoji međunarodna poternica ili da li je lice pripadnik neke terorističke organizacije“, objašnjava Stojanović.
On naglašava da se takva vrsta provere i dosad vršila, ali da za teroristom koji je prošao kroz Srbiju nije bila raspisana poternica, niti je on bio registrovan kao član bilo koje terorističke organizacije.
„Mogućnost da se teroristi infiltriraju među izbeglice postoji i dalje. Neophodna je tesna razmena informacija između naših institucija iz sektora bezbednosti sa službama bezbednosti vodećih zemalja EU, Rusije i SAD koji imaju bolju bazu podataka i više saznanja s obzirom na svoje obaveštajne kapacitete, više saznanja o planovima i namerama ekstremnih terorističkih grupa. Naše službe su preuzele aktivnosti da ta razmena podataka bude dnevna“, kaže Stojanović.
Parcijalni pristup ne dovodi do rezultata
Stojanović smatra da međunarodna zajednica nije izvukla prave pouke posle najnovijih događaju u Parizu.
„Problem treba rešavati tamo gde je nastao, na prostoru Bliskog istoka. Mi se sada suočavamo sa posledicama jedne pogrešne politike koja je u godinama iza nas sprovođena na Bliskom istoku. To je politika koja zarad interesa i profita zanemaruje pravdu, pravičnost, opšteprihvaćena ljudska prava i slobode. Ako međunarodna zajednica ne izanalizira pažljivo sve greške pravljene u prošlosti na Bliskom istoku, bićemo i dalje daleko od rešenja po pitanju suzbijanja terorizma“, navodi Stojanović.
On ocenjuje i da najnovija kampanja koju su oružane snage Francuske preduzele na položaje Islamske države ne ide u pravom smeru.
„Neophodan je konsenzus, pre svega između Ruske Federacije, SAD i vodećih zemalja EU. Mora se takođe napraviti i celovita analiza svih grešaka koje su pravljene na prostoru Bliskog istoka, a koje su izazvale nekontrolisane sukobe, a zatim i najveću migraciju stanovništva. Potreban je najširi front. Sastanak lidera zemalja na Bliskom istoku, verskih lidera mnogih frakcija u okviru islamske zajednice, bio bi dobar početak da se trasiraju težišni pravci za smirivanje ukupne situacije na Bliskom istoku, a samim tim i suzbijanje terorizma“, zaključuje Stojanović.
