Lokalna vojska u Siriji sa zaprepašćenjem je otkrila da su „mirne žene“ koje su navodno bežale od boraca iz grada Alepa zapravo prerušeni borci. Kako prenosi iranska novinska agencija Fars, takvih maskiranih terorista izbrojano je nekoliko desetina. I svi su oni na ovaj ili onaj način povezani s Islamskom državom.
Prema mišljenju novinara, teroristi su pokušali da pobegnu s bojnog polja i nisu pronašli drugi način osim da se preodenu u žene. Riskantan pokušaj, iz kog god ugla da se posmatra. Ako ih uhvate njihovi, u najboljem slučaju biće ubijeni na mestu. Makar zbog dezerterstva. Ako ih uhvati sirijska armija — prvo će da ih učine slavnim, da pošalju fotografije medijima (to se, uzgred, i dogodilo), a zatim će im, naravno, suditi za terorizam.
Ipak, treba shvatiti da za odbegle teroriste iz Alepa nema mnogo izbora — to je svakako bolje nego da garantovano poginu na svojim položajima. Sirijska armija napreduje na zemlji, ruski avioni bombarduju iz vazduha. Ne iznenađuje što su u takvim okolnostima neki džihadisti počeli da traže način da se udalje.
Cela ova priča, naravno, pokreće masu pitanja. Jedno od njih je: da li su borci bežali? Možda je to taktički potez — premeštanje odreda pod ženskom odorom? Ako i jeste tako, šta je s „principima“ za koje su tako besno ratovali teroristi? I o kakvim uopšte principima može biti reči ako prilikom prve opasnosti (čak i radi brzog plana) treba hitno navlačiti haljinu?
