Prijem Kosova u Unesko uspeli smo da izbegnemo, a da li ćemo uspeti da izbegnemo da desetine hiljada sirijskih izbeglica ostanu zaglavljene u Srbiji? Hoće li Nemačka zatvoriti svoje granice i da li će zbog toga i Srbija ipak biti prisiljena da podigne zid? Da li Evropska unija zaista nikada nije bila bliža svom raspadu, kao što tvrde najviši zvaničnici Unije?
O ovim, ali i drugim temama u vezi sa pozicijom Srbije u evropskim i svetskim dešavanjima u prvom delu emisije govorili su doktor Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo, i doktor Dušan Bataković, direktor Balkanološkog instituta.
— Jovan Ćirić: Najbolje od migranata će izabrati oni drugi, a Srbija će tu ostati kratkih rukava. Postoji opasnost da nam u procesu readmisije vrate migrante, a postoji opasnost i da nam dođu novi migranti. Verovatno je da će neki broj njih i ostati, da neće samo ostati. To ne mora da bude tako strašno ukoliko bi se oni utopili u ovo naše stanje.
— Dušan Bataković: U našim medijama je prošlo nezapaženo da Francuska ne prima izbeglice, jer izbeglice neće tamo. One hoće u Nemačku, Englesku, Skandinaviju, Austriju. Politika proporcijalnog raspoređivanja izbeglica u Evropskoj uniji je doživela veliki poraz.
— Jovan Ćirić: Mi prisustvujemo velikoj seobi naroda. Kada je Rim počeo da podiže zidove on je počeo da opada. To nikada nije dalo dobre rezultate, ni Kineski zid, ni Berlinski zid. Kada bismo podizali zidove morali bismo ga podići prema Kosovu, a to bi bilo problematično.
— Dušan Bataković: Treba povesti pregovore van Briselskog dijaloga. Mislim da su Ujedinjene nacije mesto gde bi Srbija trebalo da traži pregovore oko kulturne baštine, jer su misije i UN i OEBS–a dale negativnu ocenu pokušaja Prištine da preuzme kontrolu nad kulturnom baštinom.
— Jovan Ćirić: Studenti pri Institutu za uporedno pravo sproveli su istraživanje među migrantima u Srbiji, istina na malom uzorku od 180 ispitanika, i 32 odsto njih je odgovorilo da bi ostali u Srbiji da im se ta opcija ponudi.
— Dušan Bataković: Kosovska nezavisnost je američki projekat. Amerika podržava Albance zato što su antislovenski i antiruski element.
— Jovan Ćirić: Nema sumnje da je Rusija pomogla svojim lobiranjem prilikom glasanja o prijemu Kosova u Unesko. Uticaj Rusije više nije onako mali i slab kao pre trideset godina.
— Dušan Bataković: Aktuelna Vlada Srbije je učinila mnoge ustupke Prištini, a Priština nije uzvratila nikakvim recipročnim ustupkom. Ovo je prva pobeda u nizu poraza. Potrebno je da se promeni strategija države na Kosovu i Metohiji. U briselskom dijalogu Srbija je izgubila sve, a Priština je dobila sve za svoje nečinjenje. Dobila je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju od Evropske unije.
— Jovan Ćirić: Amerika je u Hladnom ratu pobedila ne raketama, nego potrebama prosečnog čoveka.
— Dušan Bataković: Imajući u vidu broj država koje su priznale Kosovo, njih preko 110, izgledalo je da su naše šanse male. Bitka je dobijena, ali daleko od toga da je rat gotov. Kosovska baština nije do kraja zaštićena.
— Jovan Ćirić: Za nas bi najbolje rešenje bilo da se pregovori o Kosovu vrate u Ujedinjene nacije. Uticaj Amerike više nije onakav kakav je bio pre desetak godina i ona više nije tako popularna kao pred rušenje Berlinskog zida. Možda ovog glasanje oko Uneska to i pokazuje.
U drugom delu emisije od 18 sati analizirali smo situaciju u Siriji i efekte ruske vojne intervencije. O tome kako napreduje ofanziva protiv Islamske države i ostalih umerenih i neumerenih pobunjenika, da li će Saudijska Arabija, Katar i Turska nastaviti da finansiraju islamske džihadiste u Siriji, ruši li se američki poredak Bliskog istoka, stvara li se novi poredak u kome će Rusija i Iran imati presudnu ulogu i kako će se opredeliti Izrael, govorili su publicista i novinar Boško Jakšić i profesor doktor Slobodan Reljić.
— Boško Jakšić: Gadafi je potpisao sebi smrtnu presudu kada je odbio da potpiše ugovore o koncesijama sa američkim naftnim kompanijama. Slična situacija je i sa Sirijom. Ona je jedina država na Mediteranu koja sama kontroliše svoje naftne izvore i koja nema potpisane sporazume sa stranim partnerima.
— Slobodan Reljić: Nafta je bila okidač za sukob u Siriji. Bašar el Asad je poslednji predsednik neke arapske zemlje koji nije mogao da bude stavljen pod kontrolu.
— Boško Jakšić: Potencijalno u Evropu može da dođe još 4.000.000 migranata.
— Slobodan Reljić: Mladi ljudi su potrebni Evropi, ali nemoguće je da Evropa apsorbuje te mlade migrante, a da se njena slika ne promeni. Podizanje zidova tu ništa neće pomoći.
— Boško Jakšić: Ratovi se ne dobijaju iz vazduha. Bez „prašinara“ u čizmama nema pobede. I Rusija i Sad su rekle da neće organizovati kopnene operacije u tim zemljama. Pojavljuje se opcija da će „izvođači radova“ biti vojske Iraka i Sirije.
— Slobodan Reljić: Sirija je tačka u kojoj treba da se pokrene kopnena ofanziva. Ukoliko to ne uspe to će biti večita klanica.
— Boško Jakšić: Ne dopada mi se što u pregovorima u Beču nisu učestvovali ni predstavnici režima iz Damaska ni predstavnici pobunjenika. Bez tih pregovora ja ne vidim stabilnu budućnost Sirije, a to joj može doneti samo dogovor predstavnika sirijskog naroda.
— Slobodan Reljić: Pošto su sve brojne arapske države rasturene uz pomoć američkih prijatelja, Iran koji je bio po strani sada postaje jako važna država u regionu.
— Boško Jakšić: Danas trećina Sirije i dobar deo Iraka pripadaju kalifatu. Otvoreno se govori o raspadu tih država. One su postale mamac za razne regionalne sile i mesto direktnog sukobljavanja velikih sila.
— Slobodan Reljić: Amerika je pokazala da nema sposobnosti da bude prva u svetu i ovo je vreme uspostavljanja novih međunarodnih odnosa.
— Boško Jakšić: Amerika teško uspeva da spreči da oružje koje šalje pobunjenicima u Siriji ne stigne u ruke terorista.
— Slobodan Reljić: Ruska intervencija u Siriji ima značaj kao Španski građanski rat pre početka Drugog svetskog rata. U Siriji se preklapaju geostrateški i ideološki planovi velikih sila.
Hvala vam što ste nas slušali i čitali!
