Sputnjik je istraživao čime Srbija može da se pohvali kada je reč o banjskom turizmu i da li ono što nudimo može biti interesantno stranim investitorima.
U Srbiji postoji više od hiljadu izvorišta hladne i tople mineralne vode, kao i veliko bogatstvo mineralnog gasa i lekovitog blata, a ove blagodeti naše zemlje vekovima su na različite načine koristili i stari Rimljani i Turci.
Banjski turizam u Srbiji je autentičan proizvod, a banjska lečilišta odlikuje veliko iskustvo i duga tradicija. Ipak, banje u Srbiji poslednjih godina sve više idu u korak sa svetskim trendovima i unapređuje svoju ponudu kako bi privukle i najzahtevnije turiste, kaže za Sputnjik Sandra Vlatković iz Turističke organizacije Srbije.
„Većina banja u Srbiji se kontinuirano prilagođava potrebama mlađih generacija i danas banje jesu turistička mesta u jednoj očuvanoj, prirodnoj sredini, koja su posećena tokom cele godine i u koje sve češće dolaze mladi zdravi ljudi kako bi pronašli mir i relaksaciju“, kaže Vlatkovićeva.
U Srbiji zvanično ima više od 40 banja i lečilišta okruženih prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim nasleđem.
Predsednik opštine Sokobanja Dimitrije Lukić za Sputnjik kaže da se ova banja u jugoistočnoj Srbiji, koju okružuju četiri planine, ove godine našla među pet najposećenijih turističkih mesta u Srbiji.
„Ove godine Sokobanja je imala oko 120.000 gostiju i skoro milion noćenja, što je najbolja turistička sezona u poslednjih deset godina“, kaže Lukić.
Moderni smeštajni objekti, sportski tereni, parkovi i bazeni čine zdravstveni, ali i turistički sadržaj banja, gde se danas dolazi na kongrese, sportske pripreme, karnevale i festivale.
Lukić kaže da je upravo zahvaljujući investicijama opštinskog, državnog i privatnog kapitala, u potpunosti promenjen turistički potencijal Sokobanje, što ju je i učinilo pravom atrakcijom na turističkoj mapi Srbije.
Mataruška i Bogutovačka banja, nekada prepoznatljive po lečenju ginekoloških, reumatskih i neuroloških oboljenja, danas su zatvorene i nalaze se na listi Agencije za privatizaciju. Gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić za Sputnjik kaže da, iako ove dve banje nije posetila delegacija saudijskog princa, interesenata za kupovinu Mataruške i Bogutovačke banje ima.
„Jedna jordanska firma je bila zainteresovana i ponudili su oko 800.000 evra. Ne znam da li će Agencija za privatizaciju prihvatiti tu ponudu, ali je interes grada Kraljeva da se te dve banje privatizuju i da opet postanu kraljice turizma“, kaže Ilić.
On dodaje da bi potencijalnim investitorima Mataruška i Bogutovačka banja mogle biti interesantne i zbog neposredne blizine manastira Žiča i Studenica, kao i planine Goč. Privatizacija ovih banja, ističe gradonačelnik Kraljeva, doprinela bi i otvaranju novih radnih mesta i plasmanu poljoprivrednih proizvoda tog kraja.
I dok se jedan broj srpskih banja može pohvaliti bogatom turističkom ponudom i velikom posećenošću, druge čekaju neka bolja vremena i nove vlasnike. Ipak, činjenica je da se banjski turizam u Srbiji ubrzano razvija, i da boravak u njima postaje stvar prestiža.