Gotovo svi „prijatelji“ zvaničnog Beograda sa Zapada, ali i iz regiona, podržali su ulazak Kosova u Unesko, a sagovornici Sputnjika kažu da je takvo njihovo izjašnjavanje u Parizu bilo očekivano.
Bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Velikoj Britaniji Vladeta Janković kaže za Sputnjik da je glasanje u Unesku bilo stvar opredeljenja država, a da su se naši zapadni „prijatelji“ opredelili da Kosovo bude nezavisna država mnogo pre nego što je Unesko došao na dnevni red.
Prema njegovim rečima, naši navodni prijatelji vrlo dobro znaju šta rade i nisu nimalo gajili iluziju da Albanci ne misle zlo srpskom nasleđu na Kosovu.
„To je jedna dosledna politika — politika koja ima svoje ishodište i svoj cilj i ne treba niko da ima iluzije. U svakom slučaju, ovo što se sad dogodilo u Parizu je uspeh, ali ja ne bih bio preveliki optimista ni na srednju, a ne samo na dugu stazu“, upozorava Janković.
Kontinuitet
Bivši šef diplomatije Savezne Republike Jugoslavije Vladislav Jovanović smatra da su svi ti zapadni „prijatelji“ u suštini bili neprijatelji SFRJ, SRJ i Srbije jer su sistematski radili na njihovom razgrađivanju.
Njihova sadašnja podrška Kosovu samo je poslednji u nizu pokušaj razgrađivanja Srbije.
„Ali ovo je mnogo veći poraz zapadnih sponzora i zaštitnika Kosova, nego samog Kosova i kosovskih Albanaca, jer su oni doživeli jedan potpuno ubedljiv moralni i politički poraz koji su samo jednom tokom čitave jugoslovenske krize bili doživeli u UN 1999. godine, kad su bili poraženi u akciji izbacivanja tadašnje Jugoslavije iz UN. Tada je to učinjeno uz pomoć nesvrstanih zemalja kad je u koordinacionom birou od 16 članova 15 osudilo takvu akciju. I Amerika, koja je bila na čelu tog projekta, morala je da se povuče“, podseća Jovanović.
Zajedno sa zapadnim „prijateljima“ Srbije, podršku Kosovu u Unesku pružile su i sve zemlje regiona, osim Bosne i Hercegovine.
Dobrosusedski odnosi
Prema Jankovićevim rečima, svima koji stoje iza projekta osamostaljivanja Kosova, a to je u prvom redu zvanični Vašington, važno je bilo da obezbede podršku zemalja u njegovom neposrednom susedstvu i otuda određene privilegije ili bar obećanja koja su dobile vlasti u Podgorici, Skoplju i Zagrebu.
Jovanović kaže da su sve bivše jugoslovenske republike praktično svedene na vazalni status i kao takve nemaju ni samostalnost ni stvarnu suverenost, zbog čega moraju da se ponašaju u skladu sa centrima moći koji su ih stvorili i kojima duguju svoju odanost.
„Ništa to ne iznenađuje, to je samo potvrda koliko su sve te bivše jugoslovenske republike vrlo malo republike, a mnogo više od toga protektorati zapadnih sila. Što se tiče BiH, ona se uzdržala jer ima unutrašnju blokadu — Republika Srpska je sprečila ostatak BiH da prizna tzv. nezavisnost Kosova“, kaže Jovanović.
Dužni i uzdržani
Kad je reč o Grčkoj i Rumuniji, dvema zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova a ostale su uzdržane prilikom glasanja u Parizu, sagovornici Sputnjika kažu da su obe zemlje bile pod velikim pritiskom ključnih zemalja Zapada.
Janković smatra da su i Grčka i Rumunija pod snažnim pritiskom moćnih zapadnih zemalja, zbog čega nisu mogle glasati protiv prijema Kosova u Unesko, ali su se uzdržale i to je „najviše što su mogli da učine“.
S druge strane, Jovanović je iznenađen glasanjem Rumunije i Grčke i ocenjuje njihove poteze kao „igranje vatrom“, imajući u vidu da i te države imaju velike manjinske zajednice koje nisu „potpuno integrisane, niti imaju nameru da se potpuno integrišu“.
On podseća da je za razliku od Grčke, Kipar glasao protiv prijema Kosova u Unesko i dodaje da je svojim postupkom Grčka, kao matična zemlja, praktično napustila solidarnost s Kiprom jer je „stavila je do znanja da se u budućnosti neće protiviti eventualnom konačnom otcepljenju Severnog Kipra“.
A gde smo tu mi?
Vladeta Janković ističe da je u slučaju glasanja u Unesku došlo do diplomatske konfrontacije širih razmera.
„U ovom trenutku došlo je do konfrontacije, diplomatskim rečnikom rečeno, globalnih razmera. S jedne strane su bile Rusija, Kina, zemlje BRIKS-a i jedan deo slobodnog sveta, koje čine većinu stanovništva na svetu, a s druge strane ste imali velike zapadne sile, NATO… Ovog puta je pobedila pravda. Ali to ne mora da znači da će to tako i ostati“, upozorava Janković.
Naši sagovornici su saglasni da je glasanje u Unesku bilo trenutak istine za srpsku spoljnu politiku ali nisu sigurni da li je došao trenutak da nešto promeni u srpskoj diplomatiji.
Vladislav Jovanović ocenjuje da nam bezrezervni i bezuslovni put ka EU dosad nije doneo mnogo ni olakšanja ni blagostanja, više nas je uvodio u nove komplikovane situacije.
„Hoće li iz svega ovoga naša vlast izvući potrebne političke zahteve, ostaje da se vidi“, zaključio je Jovanović.
