Otmica srpskih državljana dogodila se u Sabrati, mediteranskom gradu na severozapadu Libije poznatom po rimskim iskopinama, koji je pre izbijanja građanskog rata 2011. godine bio jedna od najposećenijih turističkih destinacija u zemlji. Od tog vremena niko više ne obilazi drevne amfiteatre i hramove.
U gradu sedamdesetak kilometara udaljenom od Tripolija, na putu za Tunis, vladaju lokalne milicije i kriminalne grupe koje se međusobno sukobljavaju.
„Ovo područje je vrlo nebezbedno“, objašnjava bivši ambasador Srbije u Libiji Dušan Simeonović. U poslednjih petnaestak dana izbegavali su ga i Libijci zbog intenzivnih borbi naoružanih milicija. Samo nekoliko dana pre otmice srpskih državljana, na zapadu zemlje je oteto nekoliko desetina Tunišana. Bila je to 52. otmica Tunišana u ovom delu zemlje.
Otmice u Libiji su svakodnevne od kada je zemlja potonula u građanski rat i bezvlašće. U poslednjih godinu dana registrovano je oko 3.000 ubijenih, broj kidnapovanih se ne zna. Kidnapuju se članovi vlade, vojnog rukovodstva, diplomate, stranci, iz političkih razloga ili zbog otkupa. Srpski građani nisu izuzetak.
Ambasador Srbije, Oliver Potežica, čiji je konvoj od tri vozila koja su se kretala ka Tunisu napadnut u nedelju, kada je oteta službenica ambasade i vozač, rekao je Tanjugu da je napad više ličio na kriminalni nego na politički čin. Na to da bi moglo da se radi o kriminalnoj grupi navodi i odsustvo zahteva od strane otmičara. Manja je verovatnoća da se radi o džihadistima iz organizacije Islamska država, koja kontroliše značajne teritorije na istoku zemlje.
Jedan od komandanata Vojnog saveta u Sabrati, lojalan vladi u Tripoliju, rekao je francuskoj agenciji AFP da veruje da su oteti još uvek u Sabrati.
„Sve snage bezbednosti u gradu su podignute na uzbunu nakon otmice Srba. Ustanovljeni su kontrolni punktovi i u toku je potraga“, rekao je ovaj lokalni izvor, dodajući da su okolni gradovi takođe dobili naređenje da pojačaju kontrolu na prelazima.
Od vojne intervencije Zapada i pada Gadafija, koji je držao pod kontrolom rivalska plemena u Libiji, zemlja je potonula u bezvlašće. Dve rivalske vlade se bore za legitimitet — u Tripoliju i Tobruku. Evropska unija i Zapad priznaju vladu u Tobruku, a Srbija vladu u Tripoliju, gde se nalazi ambasada.
Ni jedna ni druga vlada nemaju kontrolu nad situacijom u zemlji.
„Haos se samo produbljuje. Nije u pitanju ni vera, ni ideologija, ni politika, već grabež, lopovluk, gangsteraj. Diplomate koje su još uvek tamo izložene su smrtnoj opasnosti“, kaže Simeonović, koji za ovu situaciju optužuje zapadne zemlje koje su vojno intervenisale u Libiji.
„Zapad je mislio da će obaranjem Gadafija da preuzme kontrolu nad naftnim izvorima. Dogodilo se suprotno, oružje koje je imala libijska armija palo je u ruke milicija. Sada se vodi borba za teritorije i naftna bogatstva, ko će da pokupi više novca“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Dosadašnji pokušaji međunarodne zajednice da posreduje u Libiji završili su se fijaskom.
