Tragedija u diskoteci zavrtela je neobično političko kolo u Rumuniji, gde desetine hiljada ljudi iz dana u dan demonstrira protiv korupcije i državnih institucija.
U Bukureštu na univerzitetskom trgu, odakle je 1989. godine krenula pobuna protiv Čaušeskua, u sredu se okupilo 20.000 ljudi, koji su tražili smenu kompletnog političkog vrha, jer više ne veruju nijednoj političkoj partiji.
Ko su demonstranti i šta su njihovi zahtevi?
Većina demonstranata su mlađi pripadnici srednje klase, intelektualci, pretežno iz Bukurešta.
Njihov prvi zahtev bio je da se smene odgovorni za korupciju, jer je požar u diskoteci, u kome su poginule 32 osobe i stotine ljudi ranjeno, indirektno bio povezan sa ovim problemom koje nagriza rumunsko društvo. U diskoteci, u kojoj nije bilo protivpožarnog sistema, bilo je tri puta više ljudi nego što je dozvoljeno.
Okidač za demonstracije je bilo snažno nezadovoljstvo koje je ova nesreća izazvala u Bukureštu, ali i širom zemlje. Prst je uperen na premijera Viktora Pontu i njegovog zamenika, kao i na predsednika opštine u kojoj se nesreća dogodila.
Na opšte iznenađenje, premijer, koji je u prošlosti bio umešan u korupcionaške skandale i bio pod istragom, podneo je ostavku, kao i lokalni političar, dok je zamenik premijera morao da ode. To, međutim, nije zaustavilo demonstracije. Kolektivna frustracija se pretvorila u političku krizu. Poruke demonstranata sa ulice postale su sve zamagljenije.
„Ovo su dani u kojima ne bih volela da sam politički analitičar, ali ujedno i veoma uzbudljivo vreme za nas, jer sve može da se desi. Na ulici ima mnogo poruka, među njima mnogo zbunjujućih. Traže se nove ostavke. Ima mnogo suprotnih zahteva“, kaže za Sputnjik Lučana Gika, politikolog sa Univerziteta političkih nauka u Bukureštu.
Kome će ovo političko previranje ići naruku zasad je neizvesno. Bojazan je, kaže Gika, da bi demonstracije mogle da budu politički zloupotrebljene.
„One nisu orkestrirane, ali lako mogu da budu zloupotrebljene. Već su neke političke struje pokušale da ih iskoriste za svoje ciljeve“, kaže politička analitičarka iz Bukurešta.
U igru su se umešale političke partije sa različitim zahtevima, ali i nevladine organizacije, poput američkog „Fridom hausa“, jednog od najuticajnijih rasadnika američke „meke moći“ u Centralnoj Evropi.
Organizacija čiji je osnivač Džordž Soroš podržava proteste, a zanimljivo je da je na toj poziciji i Američka privredna komora u Rumuniji (AmCham Romania), koja se predstavlja kao „jedna od vodećih poslovnih asocijacija u Rumuniji“.
Američki uticaj je značajan u zemlji čiji su najvažniji spoljnopolitički partneri SAD, Evropska unija i NATO. NATO i Evropska unija i dalje uživaju podršku u Rumuniji, ali „u oba slučaja poverenje opada“, kaže Gika.
Rumunski predsednik, konzervativac Klaus Verner Johanis, koji je posle ostavke premijera glavni akter u krizi, pre nego što se obratio vodećim političkim partijama u zemlji povodom izbora novog premijera, konsultovao se sa američkim predstavnicima.
„Predsednik ne traži nužno savet, već želi da zna poziciju glavnih rumunskih partnera. Nedavno je ugostio regionalni skup NATO-a. Kod njega često nema jasnih granica između spoljne i unutrašnje politike“, kaže rumunska analitičarka.
Novog premijera prema Ustavu treba da izabere predsednik. Ukoliko ne dobije podršku, obaviće se nove konsultacije, a ako ni one ne urode plodom, raspisuju se vanredni izbori. Kao jedan od najozbiljnijih kandidata pominje se Dačijan Čološ, bivši komesar za poljoprivredu u Evropskoj komisiji, kada je na njenom čelu bio Hose Manuel Barozo.
Zanimljiv obrt je da je Johanis najavio da će u konsultacijama prvi put učestvovati civilno društvo. Javnost je to dočekala kao loš potez rumunskog predsednika, koji je uneo dodatnu zabunu, kako se za ove konsultacije prijavilo više od 5.000 nevladinih organizacija, među kojima i „Fridom haus“. Izabrano je 18 predstavnika civilnog društva, među kojima je polovina nepoznata javnosti.
Još jedna novost u rumunskom političkom životu su i uputstva koja su se pojavila na Fejsbuku — kako da se izbegnu nasilne demonstracije.
„Prvi put se ovo događa, da imamo savete na Fejsbuku kako da se izvedu mirne demonstracije i izbegnu sukobi. To je ovde novo. Srednjoškolci i studenti se organizuju preko društvenih mreža kako bi izbegli nasilje“, kaže Gika.
Sličnost sa nekim drugim „revolucijama“? „Spoljni faktor“ nije tema demonstracija na ulicama Bukurešta.
