Kosmičke crne rupe su objekti sa gravitacionim poljem toliko jakim da nijedan oblik materije ili radijacije ne može da se otisne od njih. Ko ne veruje, neka proveri kod astronoma i fizičara. Teorija kaže da bi čovek — ako bi se našao dovoljno blizu ivice rupe, ali i dovoljno daleko da ne upadne u nju — mogao videti svoj odraz kao u ogledalu.
Srpska administracija na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou predstavlja mrežu činovnika toliko jaku da nijedna politička partija ne može da joj odoli. Ko ne veruje, neka proveri kod poreskih obveznika i minist(a)ra finansija. Teoretičari politike je inače opisuju kao armiju stranačkih aktivista, povezanih ortačkim i rođačkim vezama, koja može dati ili uskratiti podršku na izborima. Još je više onih koji tvrde da prosečan svedok vremena, ako bolje zagleda, može na njoj videti odraze svih vlada Srbije u proteklih 20 i više godina.
Reforme, majke mi
Nema sumnje da su svi političari uvek bili svesni da je broj državnih činovnika prevelik, ali im se zbog kojekakvih razloga „nije dalo“ da se uhvate u koštac sa tim problemom. Priča o prekobrojnosti u administraciji je bilo odmah posle promena 2000. godine. Ali je više od tih priča bilo i dela, odnosno novog zapošljavanja.
Priča se, barem medijski, zahuktala prvo najavom smanjenja broja zaposlenih od strane tadašnjeg predsednika Borisa Tadića u zimu 2009. na „kopaoničkom Davosu“. Onda je u maju iste godine usledilo brojanje prekobrojnih koji će prvi otići (deset odsto, prema računici tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića). Sa pričama o neophodnosti otpuštanja se nije prestajalo ni u narednim godinama, ali se još više nije prestajao ni sa primanjima novih administrativaca, a suštinski članova partija.
Trenutno je aktuelna najava potpredsednice Vlade Srbije Kori Udovički da otpuštanja u javnom sektoru kreću do kraja godine, ali da se ne zna koliko će ljudi dobiti otkaze. Udovički reče da rade na tome da će u centralnim institucijama biti smanjenja za oko 9.000 činovnika, a da će u lokalnim samoupravama taj broj biti oko 5.500.
Plaćajte građani
Tačan broj zaposlenih u celokupnoj administraciji još nije precizno utvrđen. Pominjana je brojka od oko pola miliona, a za vreme ministrovanja Lazara Krstića resorom finansija došlo se do (nezvaničnog) broja od oko 700.000 zaposlenih u celokupnoj državnoj administraciji. Prema svetskim standardima jedan činovnik „ide“ na hiljadu stanovnika. Ako Srbija ima oko 7.000.000 stanovnika, pa čak da računamo da su svi radno sposobni (a nisu jer u ovaj broj ulaze i deca, studenti i penzioneri), trebalo bi da u Srbiji bude zaposleno oko 7.000 činovnika. Dakle, trenutno ih je sto puta više.
Plus — a to nije samo naša ocena već i sud ozbiljnih analitičara i ekonomista — struktura tih administrativaca je loša, što uzrokuje loš kvalitet rada, a pošto urušavanje traje gotovo više od dve decenije, najbolji su se preselili u javna preduzeća i privatne kompanije. U upravi su ostali posredno ili neposredno stranački ljudi koji u vreme izbora postaju beli medvedi.
Prema izjavama pojedinih ekonomista, prvobitni plan je bio da 75.000 ljudi u naredne tri godine bude otpušteno, ali će na kraju 30.000 do 40.000 ljudi verovatno manje raditi u javnoj upravi u 2017. godini. Naime, plan je da ljudi budu otpuštani prema nekoj godišnjoj kvoti. Svakako, važan faktor u svemu ovome je i novac za otpremnine tim ljudima. Ali i strah od toga da oni za koji mesec posle otpuštanja dođu pred institucije, jer ne postoji ambijent da nađu novi posao ili su to ljudi u godinama koji nisu dovoljno kvalifikovani za nove poslove.
Svakako da problem fiskalnog deficita neće biti rešen samo otpuštanjem administrativaca, ali od nečega mora da se počne, reforma sa „majke mi, biće“ mora da pređe u praksu, a i neki pozitivan signal mora biti poslat poreskim obveznicima. Da li će se sve to u stvarnosti i dogoditi, ili će sve ovo biti samo još jedan u nizu šlagera sezone? Kraj godine je blizu, nije daleko ni 2017, a onda ćete i na izborima znati šta zaokružiti.
