U nedelju 8. novembra na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, Srbi i manjine će biti ti koji će odlučiti da li će naredne četiri godine Hrvatsku predvoditi Socijaldemokratska stranka (SDP) Zorana Milanovića, ili trenutno opoziciona Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) na čelu sa Tomislavom Karamarkom.
Od približno 184.000 onih koji su se u Hrvatskoj izjasnili kao Srbi, njih oko 160.000 raspolaže pravom glasa koji će, kako se nadaju predstavnici najveće srpske stranke u Hrvatskoj, Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), dati upravo njima.
Predsednik SDSS-a Vojislav Stanimirović u izjavi za Sputnjik kaže da je ova stranaka do sada uvek uspevala da dobije tri od 11 zagarantovanih mesta za manjine u hrvatskom parlamentu, i uveren je da će i sada biti tako. U odnosu na ostale stranke koje u sebi imaju pridev srpski, a idu na izbore, Stanimirović kaže da je SDSS u prednosti, jer pored tri kandidata na manjinskoj liste (12. izborna jedinica) imaju kandidata i na građanskoj listi devete izborne jedinice (obuhvata područje od Ličko-sjeničke, preko zadarske do severno dalmatinske župe).
„Očekujemo da ćemo i na toj (građanskoj) listi uzeti još jedan, dakle četvrti mandat, sa sadašnjom vladajućom koalicijom SDP i ostalima. Dobijamo mnogo tim mandatom jer sadašnji odnos snaga – gde je otprilike 60 mandata za desnu opciju i isto toliko, po nekim istraživanjima javnog mnjenja, za levu – govori da bi ova četiri srpska kandidata mogla biti presudna kod formiranja nove vlade“, objašnjava predsednik SDSS-a.
O postizbornoj koaliciji, kako kaže, još nemaju naznake sa kim bi se udružili, mada smatra da se po izjavama HDZ da zaključiti da ne žele ništa sa SDSS-om.
„Oni su se već izjasnili da ne žele sa nama u koaliciju i da je to bila greška prethodnih vlada, tako da su se oni unapred nas odrekli, pa mi i nemamo puno izbora. Ideološki smo bliže koaliciji koja je sada na vlasti, ali teško je pretpostaviti kakvi će biti rezultati“, kaže Stanimirović.
Vlada Zorana Milanovića i predvođena njegovim SDP-om u protekle četiri godine Srbima u Hrvatskoj nije donela bog zna šta, ali ni ranija koalicija sa HDZ-om nije im omogućila bolji život. Pitanja zapošljavanja, povratka ili vraćanje oduzete imovina Srbima ni do danas nisu zatvorena, a da ne govorimo o napadima na njihova ustavom zagarantovana prava — od prava na pismo pa nadalje.
Upravo rešavanje ovih pitanja bi, po rečima Miodraga Linte, predsednika Udruženja izbeglica i raseljenih Srba iz Hrvatske, trebalo da budu i reper za političke predstavnike Srba na ovim izborima u Hrvatskoj kada budu birali svoje postkoalicione partnere.
„Zadatak manjina je da uvek sarađuju sa vladajućom koalicijom. Predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj treba u što većem boju da izađu na izbore u Hrvatskoj i da glasaju za one kandidate za koje smatraju da će se najbolje boriti za njihove interese. Takođe, Srbi bi trebalo da glasaju za one kandidate koji će se aktivno zalagati da Hrvatska ispuni obaveze koje je preuzela potpisivanjem ugovora o pristupanju Evropskoj uniji u kome se obavezuje da će kazniti sve ratne zločince bez obzira na nacionalnu pripadnost“, kaže Linta.
Linta smatra da što se tiče odluke budućih poslanika iz srpskih redova sa kim će posle izbora — sa HDZ ili SDP-om, da oni neće imati mnogo dilema.
„Mislim da ne postoji suštinska razlika između njih, jer nijedna od ove dve vodeće stranke u Hrvatskoj nisu pokazale spremnost da se reše problemi građana srpske nacionalnosti“, kaže Linta.
Inače, područja izbornih jedinica za izbor zastupnika određene su u skladu sa hrvatskim Zakonom po kome je teritorija Republike Hrvatske podeljena na deset izbornih jedinica. Jedanaesta izborna jedinica je zasebna, izborna jedinica u kojoj zastupnike biraju hrvatski državljani koji nemaju prebivalište u Republici Hrvatskoj. Dvanaestu izbornu jedinicu čini celokupno područje Republike Hrvatske, u kojoj pripadnici autohtonih nacionalnih manjina biraju svoje zastupnike u Sabor.
