Prema njenim rečima, takav ishod se mogao predvideti od usvajanja Zakona o informisanju, kojim je, kaže, u startu izbor sužen na prodaju agencije ili gašenje.
„Novinske agencije su skup biznis. Sve nacionalne agencije u Evropi, i privatne i javne, posluju u maloj ili velikoj meri uz finansijsku podršku države. Nesumnjiv profesionalni brend Tanjuga, u Srbiji i izvan nje, tržište koje je osvojio, kao i servisi vesti od javnog ali ne i komercijalnog interesa, nisu bili dovoljno jak motiv za investitore“, ističe Đukićeva.
U takvoj situaciji, dodaje direktorka Tanjuga, vlasnik agencije je postupio u skladu sa Zakonom o informisanju koji je, podseća, naišao na opšti konsenzus i odobravanje.
Odgovarajući na pitanje da li su zaposleni mogli da dobiju akcije, Đukićeva navodi da to nije pitanje za Tanjug, jer odluka da se objavi oglas o podeli besplatnih akcija nije u nadležnosti agencije.
„Za one kojima je poznata praksa u Evropi i svetu, to je samo teoretsko pitanje. Nijedna nacionalna novinska agencija u Evropi i svetu nije u vlasništvu zaposlenih kao akcionara. Austrijska i danska agencija jesu akcionarska društva, ali su akcionari medijske kompanije, a ne zaposleni“, ističe Đukićeva.
Prema njenim rečima, za to svakako postoji dobar razlog, inače bi, kaže, bar negde u svetu postojala makar jedna agencija takvih kapaciteta, a koju bi posedovali zaposleni.
Đukićeva ističe da Tanjug nije ostavio dugove, a zaposlenima su zarade i sve ostale prinadležnosti sve vreme redovno isplaćivane, uključujući i tekuće, za oktobar.
Direktorka Tanjuga dodaje da, kada je reč o otpremninama, nema nikakve sumnje u to da će i one svima biti isplaćene.
„Nadam se da će za vrsne profesionalce, a mnogo je mladih obrazovanih ljudi u Tanjugu koji su zaista izvrsni agencijski novinari, biti mesta u nekom ozbiljnom, a stabilnom srpskom mediju, kakvih nažalost nema mnogo“, napominje Đukićeva.
