U prvom delu emisije od 17 sati sagovornici su bili savetnik predsednika Srbije i bivši šef diplomatije Ivan Mrkić i naučni saradnik na Institutu za evropske studije Miša Đurković koji su govorili o tome na koga je premijer Srbije Aleksandar Vučić mislio kada je u Moskvi rekao da neko pokušava da destabilizuje naš region i zašto se u Vašingtonu govori o promeni Dejtonskog sporazuma i ukidanju Republike Srpske. Oni su takođe komentarisali bezbednosne situacije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji i kako Srbija treba da se postavi prema događajima u tim državama.
— Miša Đurković: Turska je mnogo manje prisutna na Balkanu nego pre pet godina, zauzeta svojim problemima, ali i dalje pokušava na svaki način da uđe na ovaj prostor.
— Ivan Mrkić: Srbija zbog Evropske unije ne treba da žrtvuje nijedan svoj državni interes.
— Miša Đurković: BiH je u potpunosti nefunkcionalna država, ekonomski, politički, nacionalno i verski i tamo je lako da zapalite šibicu sukoba.
— Ivan Mrkić: Srbija poštuje suverenitet BiH i Dejtonski sporazum, a da li će se ta zemlja raspasti zavisi od ljudi i političara iz te zemlje.
— Miša Đurković: Iza ubacivanja albanskih terorista u Makedoniju stajali su Amerikanci.
— Ivan Mrkić: Da se Balkan sam pitao, u prošlosti ne bi bilo ratova.
— Miša Đurković: Balkan je fantastično mesto za sprovođene destabilizacije.
U drugom delu od 18 sati sagovornici naše emisije bili su general Radovan Radinović i predsednik Odbora skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović. Oni su govorili o tome kakve su dogovore o naoružavanju Vojske Srbije napravili Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, da li će Rusija opremiti srpsku vojsku, može li Srbija to da priušti i kako će na tu saradnju reagovati NATO?
— Momir Stojanović: Tenkove T–55 smo zbog sporazuma o ograničavanju tog tipa naoružanja uništili, najviše u vreme ministra Prvoslava Davinića, i to je bila greška.
— Radovan Radinović: Srbija je prebrzo utrčala u profesionalizaciju vojske, to je bilo dodvoravanje. Treba razmotriti vraćanje nekog vida služenja vojnog roka.
— Momir Stojanović: Male zemlje teško mogu da zaštite svoju bezbednost bez partnera i saveznika i Srbija će u vremenu ispred nas morati da razmišlja o vojnom savezništvu. IPAP sporazum sa NATO–om je najviši stepen saradnje, a Srbija je u ODKB–u samo posmatrač. Nisam za ulazak Srbije u NATO, a pošto se Srbija odlučila za ulazak u Evropsku uniju, onda bi mogla da uđe u neki bezbednosni savez u okviru Evropske unije koji ona bude predložila.
— Radovan Radinović: Država mora da se osposobi da kontroliše svoj vazdušni prostor, ako ga ne kontrolišemo mi, kontrolisaće ga neko drugi, a to nije u našem državnom interesu.
— Momir Stojanović: Mi se sada suočavamo sa posledicama pogrešnih poteza zapadnih sila u rešavanju krize prilikom raspada Jugoslavije, a iz te situacije moramo izaći sa najmanjim mogućim gubicima.
— Radovan Radinović: Srbija nije u stanju da plati protivraketne sisteme, a mislim i da to u ovom trenutku nije neophodno. Međutim, treba naći odgovor ukoliko se Hrvatska naoružava raketama koje mogu gađati duboko u teritoriju Srbije.
— Momir Stojanović: Vojna moć je način odvraćanja od potencijalnog napada. Raduje me što je Republika Srbije preuzela neke korake za opremanje svoje vojske. Ona mora da spreči sva moguća iznenađenja.
— Radovan Radinović: Ne postoji neposredna opasnost od oružanog ugrožavanja zemlje, ali to nije razlog da se zapusti vitalni državni i nacionalni interes kao što su opremanje i tehnološka modernizacija vojske.
— Momir Stojanović: Vojska Srbije je, uz sve probleme u tehnološkom smislu, sposobna da odgovori svim bezbednosnim izazovima i pretnjama.
— Radovan Radinović: Vojska Srbije se 1999. godine nalazila u boljem stanju nego danas.
Hvala vam što ste nas slušali i čitali!
