Za razliku od državne agencije za koju ni u drugom krugu, po ceni od 380.000 evra, nije bilo zainteresovanih, drugi mediji privukli su veću pažnju kupaca, pa je tako Radio Šid pronašao nove vlasnike za 531.000 evra.
Predsednik Sindikata Tanjuga ističe u razgovoru za Sputnjik da je izvesno da će Tanjug sutra prestati sa radom.
„Imali smo sastanak sa zaposlenima i direktorkom koja je dobila informaciju da će takva odluka biti doneta na sednici Vlade. U ovom trenutku teško da bih mogao da opišem atmosferu u firmi. Zaposleni su i pored svega danas došli redovno na posao i trudimo se da do kraja ostanemo profesionalci, u vrlo teškim uslovima. Tanjug će prestati da postoji na 72. rođendan, a 180 zaposlenih od kojih je dve trećine fakultetski obrazovano ostaće bez posla.“
Dragišić napominje da je zaposlenima danas uplaćena novembarska plata, kao i da će im sigurno biti ponuđene otpremnine. U međuvremenu, Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je da je Vlada Srbije donela Odluku o pravnim posledicama prestanka JP Novinska agencija Tanjug, imajući u vidu da član 146. Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da Zakon o Javnom preduzeću novinske agencije Tanjug prestaje da važi datumom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, odnosno najkasnije 31. oktobra 2015. godine.
Kako je navedeno, tokom prethodnih meseci Agencija za privatizaciju organizovala je dva javna poziva za prodaju Tanjuga, koji su proglašeni neuspešnim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Odlukom Vlade, između ostalog se predviđa da će svi zaposleni dobiti otpremnine u skladu sa Programom za rešavanje viška zaposlenih u procesu privatizacije, kao i da će im biti plaćeno za rad i angažman u periodu do donošenja Odluke o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća novinske agencije Tanjug, koja će biti objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije.
Zaposleni u Tanjugu bez prava na besplatne akcije
Za razliku od zaposlenih u svim ostalim medijima koji nisu privatizovani, gašenjem Tanjuga kao pravnog lica, zaposleni u toj agenciji biće onemogućeni da postanu vlasnici Tanjuga preuzimanjem kapitala firme bez naknade.
Naime, Uredbom o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija predviđeno je da „ukoliko do 31. oktobra 2015. godine kapital izdavača medija ne bude prodat, Agencija za privatizaciju donosi odluku o obustavi postupka privatizacije medija i nastavku postupka privatizacije medija prenosom kapitala bez naknade i odmah je dostavlja izdavaču medija“.
Imajući u vidu činjenicu da Zakon o javnom informisanju predviđa da Zakon o Tanjugu prestaje da važi 31. oktobra 2015. godine, a da je istovremeno Uredbom o prenosu kapitala određeno da se postupak besplatne podele akcija pokreće samo za one medije koji nisu privatizovani do istog tog datuma (31. oktobra 2015.), očigledno je da tvorci zakona, odnosno uredbe, za Tanjug zapravo nisu ni predvideli mogućnost besplatne podele akcija.
Vlada formira Biro za komunikacije?
U medijskim krugovima uveliko se spekuliše da će ubrzo nakon odluke o gašenju Tanjuga Vlada formirati Biro za komunikacije u kome će biti angažovano znatno manji broj zaposlenih u odnosu na broj koji radi u državnoj agenciji.
O ideji o vlasničkoj transformaciji Tanjuga u Biro govorilo se još pre nekoliko godina.
Nekadašnji ministar kulture i informisanja koji je tim sektorom upravljao pre aktuelnog ministra Ivana Tasovca, Dragan Kolarević, najavljivao je da će po nemačkom modelu umesto Tanjuga biti formiran Biro koji će obavljati poslove od neposrednog značaja za Vladu, prikupljajući i emitujući na više svetskih jezika informacije koje su u interesu Vlade Srbije.
