Faktički samo Rusija može da kontroliše politički proces rešavanja sukoba. Ipak, uticaj Rusije na Bliskom istoku nije ograničen na Siriju. Dok je administracija američkog predsednika Baraka Obame pasivna, Rusija pojačava svoj uticaj i zaključuje saveze sa svim ključnim igračima u regionu.
Izrael je tako priznao uticaj Rusije u regionu. Prošlog meseca predsednik te zemlje Benjamin Netanjahu dogovorio se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o koordinaciji akcija dveju država u Siriji radi izbegavanja konfliktnih situacija.
Drugi važan igrač u regionu je Irak, koji takođe pokazuje naklonost Rusiji. „Iračka vlada, očigledno smatra da ne dobija adekvatnu pomoć od SAD i Evropske unije u borbi protiv ID. Irak se okrenuo Moskvi za podršku i sada dobija pomoć u okviru sporazuma o saradnji u oblasti obaveštajnog rada i bezbednosti“, navedeno je u tekstu.
List piše da i Egipat, najgušće naseljena zemlja arapskog sveta, podržava akcije Rusije.
„Iako se mnogi žitelji ne slažu s Putinovom politikom u regionu, oduševljeni su zbog toga što je uspeo da zaobiđe SAD“, ocenjuje list. U ovom trenutku Egipat nastoji da dobije rusku vojnu pomoć pošto su ga odbile SAD.
Pored toga, građanski rat u Siriji je izuzetno učvrstio veze Rusije i Irana, što može da bude osnova za ostale rusko-iranske veze u regionu, navodi list. Ipak, povećavajući svoj uticaj, Rusija „dovodi do besa“ Tursku i Saudijsku Arabiju jer komplikuje njihove strateške ciljeve.
„Ipak, Turskoj je Rusija potrebnija nego Turska Rusiji. Erdogan odlično zna da Rusi treba samo da podrže Kurde u Siriji pa da strateški položaj Ankare postane ništavan. Saudijske vlasti su takođe prestale da kritikuju Rusiju, jer se nadaju kompromisu“, zaključuje list.
