Erdogan je uspeo da dobije većinu u parlamentu u atmosferi unutrašnjih sukoba zbog kojih je ishod parlamentarnih izbora do kraja bio neizvestan. Ako je pobeda njegove Partije pravde i razvoja bila očekivana, ankete su ukazivale da neće uspeti da formira jednostranačku vladu, što mu je bila ambicija.
Njegova strategija izazivanja političke nestabilnosti se pokazala uspešna uprkos velikom riziku koji je preuzeo, objašnjava za Sputnjik Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta za bezbednost.
— Do samog kraja je bilo neizvesno da li će dobiti većinu. Erdogan je mnogo toga stavio za pokeraški sto i uspeh nije izostao. Nestabilnost koja je veštački prouzrokovana, pre svega unazađivanjem procesa pomirenja sa Kurdima koji traje dve i po godine, podsetila je turske birače na period ′90-ih godina kada su postojale brojne koalicione vlade, slabe vlade, i kada je borba protiv kurdskog secesionizma bila na vrhuncu i odnosila mnogo žrtava. Erdogan je uspeo da podseti Turke kako izgleda živeti u nestabilnoj zemlji a onda da nametne rešenje jake jednostranačke vlade. To mu je pošlo za rukom, ali je posledica toga da je Turska bezbednosno u vrlo problematičnoj situaciji.
Erdogan se predstavlja kao političar koji je doneo Turskoj ekonomsku i vojnu bezbednost i demokratiju…
— On je paradoksalno mnogo učinio u protekloj deceniji za demokratski razvoj Turske. Glavni je „krivac“ za slamanje militarističkog uticaja koji je dugo postojao u sekularnoj Turskoj. Stavio je tačku na decenijsko mešanje vojnih struktura u političke procese i krhku tursku demokratiju. Njegova stranka je zaslužna za ekonomski prosperitet i povratak zemlje na svetsku političku scenu. Sada je, međutim, isekao grane na kojima sedi. U partijskim čistkama su stradali oni koji su bili najzaslužniji za ove uspehe, pogotovo ekonomske. U njegovom ponašanju je sada primetan autoritarni trend.
Front koji je otvorio sa Kurdima će produbiti krizu u zemlji?
— Rane koje je otvorio zarad sopstvene pobede neće uspeti brzo da zacele. One će dugo krvariti. Koliko god bio veliki pobednik na ovim izborima, dosta se iskompromitovao. Videćemo koja će biti cena ove pobede.
Poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Ankari dve nedelje pred izbore bila je dodatna podrška?
— Ova poseta je bila vetar u leđa. Garantovano je da Evropa neće puno postavljati pitanja oko brojnih problema u izbornoj kampanji. Strategija Erdogana je dobrim delom počivala na satanizaciji prokurdske partije. Velike zloupotrebe su postojale u sferi medija. Evropa koja obično revnosno komentariše ovakve stvari i kritikuje stanje demokratije u Turskoj ostala je nema. Poseta Merkelove kao da je to garantovala, a sada vidimo i da Federika Mogerini i Johanes Han pozdravljaju novoosnovanu vladu i poručuju da će sarađivati. Kockarski adut koji Erdogan ima, a to su izbeglice na turskoj teritoriji, zaplašio je Evropu. Ona zazire od njega i njegovih postupaka.
