Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ nalazi se u sastavu Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Srbije, a njegova osnovna delatnost — remont vazduhoplova i vazduhoplovne opreme — ponovo je aktuelizovana posle najave premijera Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija vršiti remont ruskih helikoptera.
Ovaj Zavod (smešten na oko 20 kilometara od Beograda na površini od 66 hektara) osim remonta vazduhoplova, vazduhoplovnih motora i raketno–tehničkih sistema u opisu svog posla ima i proizvodnju rezervnih delova za sredstva i opremu iz procesa remonta, a vrši i usluge mašinske proizvodnje, termičke obrade i ispitivanja motora.
Da bi zaradili, morate uložiti
Prema rečima vojnog komentatora Miroslava Lazanskog, najava iz Moskve, posle posete srpske delegacije, da će u Srbiji biti vršen remont ruskih helikoptera je dobra i za osposobljavanje Zavoda „Moma Stanojlović“ da u budućnosti može da remontuje veći broj i aviona i helikoptera nego što to radi sada.
Srpska namenska industrija, prema njegovom mišljenju, tehnološki je najrazvijeniji deo srpske industrije, ali je ipak, kako kaže, srednje sofisticirana. Glavni problem, ističe Lazanski, jeste novac.
„To morate da platite, a naš vojni budžet je relativno skroman. Da bi povećali vojni budžet morate da uzmete od nekog drugog korisnika budžeta, a onda kažu: nama uzimate, a dajete na kupovinu i proizvodnju nekog naoružanja, šta će nam? I tu je taj začarani krug koji nikako ne možete da razrešite“, jasan je Lazanski.
I vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da u remontni Zavod „Moma Stanojlović“ mora da bude uložen novac i trud da bi mogao da se osposobi za rad u budućnosti. Ali, ističe on, i da se jasno definiše njegov status.
„To će biti prvi problem utoliko što je još u starim vremenima JNA Zavod bio takozvana dohodovna ustanova. Znači, deo vojske, ali deo za koji je predviđeno da ostvari prihode od kojih živi. Sad je budžetska ustanova, ali postoji nešto što ukazuje da će biti promene. Utoliko što, mimo priče o remontu o helikoptera Mi–17, srpska Vlada razgovara sa ’Erbasom‘ o strateškom partnerstvu i deo tog sporazuma je jako važan za Zavod“, napominje Radić za Sputnjik.
Ideja je, dodaje on, da se remont i proizvodnja rezervnih delova helikoptera „gazela“ koncentriše upravo u Srbiji za domaće potrebe, regionalne potrebe i za sve ostale korisnike. Radić dodaje da u ovom trenutku sertifikate za remont porodice helikoptera Mi–8 i Mi–17 imaju Poljaci, Česi, Slovaci… Tržište je otvoreno, kako kaže analitičar, i pitanje je kad tražite remont helikoptera ko vam je najpogodniji.
Oporavak od NATO–a
Uloga Zavoda bitno se promenila 1999. godine, jer je prve noći agresije NATO već dejstvovao po njegovim halama, nanete su velike štete i trebalo je dosta vremena da se Zavod koliko toliko konsoliduje posle ratnih šteta. Zavod je dobijao i poslove u inostranstvu, na primer za Egipat početkom 80–ih godina, ali je i ta remontna linija uništena 1999. godine.
„U ovom trenutku Zavod radi sa jednom izuzetno sporom dinamikom u odnosu na potrebe i u odnosu na iskustva iz prošlosti. Utoliko što nema kapaciteta i nije to samo problem radne snage nego i nabavke rezervnih delova i podmirivanje troškova remonta“, tvrdi Radić.
U ovom trenutku nezahvalno je reći koliko je novca potrebno uložiti u ovaj Zavod, jer je sve uslovljeno definisanjem šta ćete da radite i koji obim radova želite da obavljate.
Inače, temelji i začeci kako Vazduhoplovnog zavoda, tako i vazduhoplovno–tehničke službe, sežu do 1. jula 1916. godine kada je na Krfu formirana Prva aeroplanska radionica. Vazduhoplovno–tehnički remontni zavod „Beograd“ 1976. godine dobija naziv koji i danas nosi — Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“.
