Vojni analitičar Jevgenij Krutikov, kolumnista internet portala „Vzgljad“, kaže u intervjuu za Sputnjik da upravo Rusija može da opremi srpsku vojsku i to mnogo jeftinije i brže nego neke zapadnoevropske zemlje ili Sjedinjene Američke Države.
— Jačanje odbrambene sposobnosti Srbije je neophodno, ali ne kako bismo je postavili u nekakvu zavisnu poziciju od ruskog naoružanja. Ako bi srpska armija bila povezana sa Rusijom putem ugovora, tu ne bi bilo ničeg lošeg. Mnoge svetske države zavise od namenskih industrija drugih država.
Zašto bi Rusija jačala odbrambenu sposobnost Srbije? Kako bi se napravila neka vrsta ravnoteže prema Hrvatskoj, koja povremeno dobija poklone od SAD u obliku oklopnih vozila, helikoptera, a čak, ako je verovati informacijama, dobiće i sistem M270MLRS?
— Srbija se prilično dugo, možda desetak godina, nije bavila svojom vojskom. To jest, nije bilo nikakvog procesa ozbiljnog naoružavanja niti stvaranja taktičke vojne doktrine. Srbija tek sada definiše svoje potencijalne opasnosti. Niko ne govori kada će se taj proces završiti. Svaka država ima svoju doktrinu i to je preduslov da se armija dovede u određeno stanje shodno potrebama.
Savršeno je jasno da Rusija može opremiti srpsku vojsku brže i mnogo jeftinije nego nekakvi evropski ili američki partneri. Rusko oružje je mnogo primenjivije za Balkan. Nema potrebe da se vojska iznova obučava. Uz to, srpska vojska se delimično orijentiše na sopstvenu namensku industriju. Upravo „lazar-2“ je srpski proizvod.
Naravno, u svemu postoji politički aspekt. Posledično, biće vrlo teško govoriti o stupanju u NATO ili prelazu na zapadne vojne standarde u situaciji kada je veliki deo srpske vojne tehnike orijentisan na proizvode ruske namenske industrije. Ali, opet, to je posredni efekat. U prvom redu, radi se o tome da su ruski ugovori i isporuke zaista povoljni i korisni i za Srbiju i za Rusiju. Upravo zbog odnosa cena-kvalitet.
Srpski mediji su pominjali moguću isporuku ruskog sistema S-300 Beogradu, koliko je to uopšte realno? Mislite li da je to više politički gest?
— Možda i jeste politički. Ali, kako ja to shvatam, srpska strana još nije odlučila, to jest definisala koje joj to opasnosti potencijalno prete. Ipak, Vučić je posredno pominjao da bi trebalo postaviti „kišobran“, koji bi predstavljao zaštitu od raketa. Da, slažem se da bi takve isporuke mogle da stave Beograd u nezavidnu situaciju, s obzirom na to da bi nakon toga verovatno počeo pritisak na Srbiju.
Mislim da se ovde zapravo nalazimo na početku puta, na početku procesa. Ugovor se potpiše za dan ili dva, ali realizacija traži mnogo vremena. A kako će i koliko u budućnosti naši evropski i američki partneri pritiskati Beograd, to ostaje da vidimo. Jer, pokazali su da vole to da rade.
Da li ćemo o mogućim sporazumima između Ruske Federacije i Srbije čuti nešto više sutra posle pregovora Putina i Vučića?
— Tačno. Inače, sve ugovore koji se tiču vojno-tehničke saradnje potpisuje predsednik. Jasno je da se ovde radi o jednom kompleksnom procesu. Mislim da ni sutra zapravo nećemo čuti sve detalje dogovora. Ako se ispostavi da jeste odlučeno o PVO, do realizacije neće tako brzo doći. Sada se, uopšte, malo govori o vojnoj saradnji, više pažnje se posvećuje energetici. A mislim da bi trebalo da bude obrnuto.
