„Srbija i Slovenija su bile veoma konstruktivne“, izjavila je Merkelova, koja je sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefovima država i vlada Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Luksemburga i Holandije raspravljala o upravljanju izbegličkom krizom.
„Ovo je bio lakmus test za Evropsku uniju“, rekla je Merkelova na konferenciji za novinare nakon samita o zapadnobalkanskoj ruti migranata u sedištu Evropske komisije, koji je počeo u nedelju posle podne, a završio se nešto posle ponoći.
Nemačka kancelarka je rekla da je krajnji cilj sastanka bio da se olakšaju patnje velikog broja migranata iz Sirije i Avganistana, koji preko Zapadnog Balkana pokušavaju da se domognu Evrope, i da dosadašnja praksa nije uvek bila u skladu sa evropskim vrednostima.
„Vanredna situacija zahteva vanredne mere, a sada se bolje razumemo“, kazala je Merkelova i navela da je tokom sastanka dogovoreno da se duž balkanske trase otvore mesta za prijem dodatnih 100.000 izbeglica, od kojih će polovina biti u Grčkoj, a polovina u državama Zapadnog Balkana.
Premijer Vučić je ranije rekao novinarima u Briselu da je Srbija spremna da ponese svoj deo tereta i da će prihvatiti kvotu izbeglica iako nije članica EU, ali da ta kvota još nije utvrđena.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je posle samita ocenio da su lideri koji su na njemu učestvovali postali svesni svoje odgovornosti i naveo da su tri glavna izazova bili sprečavanje humanitarne krize, usporavanje plime migranata duž balkanske trase i jačanje kontrole evropskih granica.
„Prebacivanje migranata od jedne do druge granice mora da stane“, kazao je Junker, rekavši da usvojene mere uključuju efikasniju registraciju migranata i redovnu razmenu informacija o njima između pojedinačnih država i sa Evropskom komisijom.
„Zadovoljan sam što je samit protekao u evropskom duhu, a sada sledi da se ono što smo se dogovorili primeni“, rekao je Junker.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Antonio Gutereš, koji je takođe učestvovao na samitu, naglasio je da je veoma zabrinut zbog predstojeće zime i da je od vitalne važnosti da Evropa ostane kontinent azila.
„To nije pitanje izbora, nego obaveza, ali oni koji ne ispunjavaju uslove za azil moraju biti vraćeni u zemlju porekla“, kazao je Gutereš i ukazao na to da se prilikom readmisije mora voditi računa da se to čini uz puno poštovanja prava na ljudsko dostojanstvo.
Merkelova, Junker i Gutereš su izjavili da su svesni da je plan od 17 tačaka koji je sinoć dogovoren nedovoljan da se migrantska kriza reši, ali da je reč o ključnom prvom koraku, nakon koga će uslediti mere za dugoročno rešenje migrantske krize.
