Četiri suzavaca, koja su bačena u kosovski parlamentu u više navrata uoči zasedanja parlamenta, više su od slučajnosti.
Predstavnici prištinske opozicione stranke „Samoopredeljenje“, koji su odgovorni, ne kriju da im je cilj da na ovaj način spreče vlast u Prištini da formira Zajednicu srpskih opština ali i Specijalni sud za ratne zločine.
Ono što „bode oči“ jeste da je prištinska vlast previše „mlaka“ prema ovim incidentima.
Da li opozicija i vlast u Prištini imaju zajednički cilj ili još bolje — da li rade u kooperaciji kako bi izbegli ili prolongirali formiranje ZSO i Specijalni sud za zločine OVK?
Nedžmedin Spahiju, politički analitičar iz Prištine, uz napomenu da prvenstveno treba imati u vidu da se tu radi o borbi za vlast, ne spori da iza svega ima i nečega drugog.
On, međutim, smatra da ZSO nije toliko tema Prištine kako to Beograd misli i podseća da je sve to već predviđeno planom Martija Ahtisarija.
Kada je reč o Specijalnom sudu za ratne zločine OVK, Spahiju kaže da je to druga priča. Na pitanje Sputnjika da li je „siva eminencija sage o suzavcima“, kako se spekuliše po političkim kuloarima Prištine, možda Hašim Tači, odgovara da ima i toga.
„Mislim da tu ima i toga, ali nije baš tako prosto. Ima tu i drugih stvari, ali zasigurno taj momenat ima ulogu u celom tom spletu“, kaže on.
Spahiju veruje da je činjenica da je odnos snaga u kosovskom parlamentu nerealan, jer kako ističe, iako vladajuće stranke imaju većinu, u suštini ona predstavlja manjinu.
„To samo po sebi predstavalja političku krizu. Recimo dok je opozicija skupila 200.000 potpisa, premijer se poziva na to da problem ne predstavlja raspoloženje građana Kosova. Pitanje je koliko bi uspela da skupi vladajuća većina“, napominje on.
Sagovornik iz Prištine takođe smatra da deo odgovornosti snosi i nemarnost EU koja — kada hoće želi da progura neke procese poput ovog sa Beogradom (ZSO) — ne povlači prave poteze, već poteze koji su najlakši. Spahiju, međutim, nije dao konkretan odgovor o tome na šta je tačno mislio.
Branimir Stojanović, potpredsednik Vlade Kosova, kaže da svako ko pokušava da uspori procese neće u tome uspeti.
„Pa naravno da poslove prolongiranja određenih procesa i nereagovanja institucija na način na koji bi moralo da se reaguje bude razne sumnje. Ako bilo ko od pojedinaca ima nameru da tako nešto radi, onda mora da bude svestan da su ovi procesi neminovni i da će oni morati da se sprovedu bez obzira što pojedinci smatraju da ne bi trebalo“, kaže Stojanović.
Zamenik kosovskog premijera podseća da je pre svega obaveza EU da, kada se radi o briselskom sporazumu, prati njegovu implementaciju.
„U tom smislu zaista očekujem da EU i njeni predstavnici prate šta se dešava i da na to reaguju. Ako neko ovo radi da bi prolongirao sve što je dogovoreno, mi ćemo imati to u vidu za budućnost“, dodaje Stojanović i napominje da je obaveza Srba da insistiraju da se stvari dovedu do kraja.
Bilo kako bilo, sva je prilika da je Priština po svom starom dobro oprobanom receptu rešena da stvari istera po svome. Evropi će ostati samo da se kao i do sada složi — plašeći se nemira, a Beogradu ostaje da se i dalje nada.
