Vruća politička zima, proleće i leto na Kosovu, kako je preocenio bivši lider ekstremne prištinske stranke „Samoopredeljenje“, Aljbin Kurti, najavljuju izbore ali i usporavanje formiranje Zajednice srpskih opština, smatraju analitičari sa srpske strane. Prištinski veruju da je Kurtijeva najava, iako uvijena u „političku oblandu“ — ne briselskom sporazumu i formiranju ZSO — podstaknuta i socijalnim i ekonomskim nezadovoljstvom na Kosovu.
Sagovornici Sputnjika obeju strana, međutim, oprezni su kada je reč o tome šta se ovom porukom najavljuje — mirne demonstracije, ili repriza marta 2004. Koliko u Kurtijevim rečima ima realne opasnosti za nemire na Kosovu, a koliko je to samo demagogija jednog političara?
Behljuj Bećaj, profesor Fakulteta Političkih nauka u Prištini i politički analitičar, smatra da je Kurtijev razlog za najavu demonstracija „dosta opravdan“, ali dodaje, da proteste nikako ne bi smeo da se pretvori u „instrument nasilja“.
„Dosta je i povoda i razloga za masovne proteste, od ekonomske do socijalne krize, ali bi bilo neprihvatljivo da se protesti pretvore u instrument nasilja“, kaže Bećaj. On kaže da bi nasilje destabilizovalo politički milje na Kosovu, ali i odnos među etničkim grupama, posebno — Srbima.
Kurti, koji je od početka protiv briselskog sporazuma a posebno protiv formiranja Zajednice srpskih opština, najavio je da su protivnici ovih tema prikupili 100.000 potpisa za organizovanje referenduma o tom pitanju.
„Organizovaćemo proteste, demonstracije i mobilizovaćemo narod. Ova jesen, zima pa i proleće naredne godine, biće žestoki kao nikada do sada“, rekao je Kurti, najavljujući ujedno i „politički zemljotres“ u Prištini. On je „prozvao“ i EU, ističući da nije bila realna u pregovorima, jer „priznaje Srbiju, ali ne i Kosovo“.
Milivoje Mihajlović, poznavalac kosovske političke scene, u Kurtijevim rečima više „čita“ najavu za nove izbore na Kosovu, čime će se nadalje odlagati formiranje ZSO. On veruje da neće biti novih sukoba.
„Ovo je siguran znak da se Albanci spremaju za izbore, jer je njihova politička scena prilično uzavrela. Postoje dve stvari koje oni hoće da prolongiraju. Formiranje ZSO, to je i meta i izgovor za unutar-međustranačke albanske razmirice, a drugo je Specijalni sud. Veliki deo političkog establišmenta u Prištini strahuje da će se naći pred tim sudom, a ’u tom paketu‘ pokušavaju da odlože a ZSO“, smatra Mihajlović, napominjući da se svi „drže“ za ZSO, pa se čak i u albanskim medijskima koristi srpski termin „zajednica“ da bi se stvorila što veća averzija.
„Mislim da je ovo pre svega instrument da se oslabi sadašnja vlast, i da se dođe do izbora. Pitanje je i ko sve učestvuje u tome — da li tu ima i ljudi iz albanskih stranki, koje su u vlasti ili samo deo opozicije. U zavisnosti od ovoga zavisilo bi i kako bi se prekomponovala buduća politička scena na Kosovu“, objašnjava on. Mihajlović dodaje i da ne veruje da „Samoopredeljenje“ nema mnogo šansi da bude deo neke potencijalno nove vlade na Kosovu, zbog izrazito ekstremističkog stava.
Kurti je kritikovao i premijera Albanije Edija Ramu, za koga je rekao da je u susretu sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem samo jednom smeo da pomene nezavisnost Kosova i nikada više, nakon čega je to kompenzovao zahtevima za liberalizaciju viza za Kosovo.
