Pobeda u Hladnom ratu je ostavila američku naciju bez cilja, piše u svom članku u listu „Amerikan konzervativ“ bivši rukovodilac odeljenja za odnose sa javnošću u administraciji predsednika SAD Ronalda Regana, sadašnji pisac i novinar Patrik Bjukenen.
„Tada smo imali ideju“, smatra komentator, objašnjavajući da je upravo zato zemlja preživela krizu prvih decenija Hladnog rada i narod prihvatio rat u Aziji. Predsednici SAD su vodili svoju naciju, stavljajući pobedu u Hladnom ratu kao cilj nacije.
„Ipak kada se rat završio 1990. godine, SAD su se odjednom izgubile razloge radi kojih treba dalje da žive, bore se, ako bude bilo potrebno i umiru njihova deca“, piše Bjukenen.
Poslednjih godina političari su „isprobali“ niz ciljeva, piše autor. Među njima su bili stvaranje novog svetskog poretka Džordža Buša Starijeg, liberalni internacionalizam na Balkanu Bila Klintona, borba sa „osovinom zla“ Buša Mlađeg, kao i njegovo objavljivanje krstaškog pohoda za demokratiju koji se završio bez uspeha.
Komentator je naveo da je obraćanje Baraka Obame stavilo tačku na ratove Buša i vratilo vojsku SAD i bilo nagrađeno sa dva predsednička mandata. To, po njegovom mišljenju, svedoče o nevoljnosti američkog naroda da otpočinje ili se meša u ratove.
„Ta nova realnost pokreće ozbiljna pitanja. Kakva je američka ideja na današnji dan? Kakva je naša misija u svetu? Radi čega, osim zaštite naših građana, ključnih interesa i važnih saveznika smo spremni da pošaljemo snage, mi smo radili u Koreji, Vijetnamu, Kuvajtu, Iraku i Avganistanu“, piše novinar.
Henri Kisindžer postavio je sebi za cilj obnovu razrušene strateške arhitekture.
Neokonzervatori i intervencionisti žele da se bore protiv Rusije i Irana. A političari kao što je Barak Obama, kandidat za predsednika Donald Tramp i senator države Vermont Berni Sandersa smatraju da SAD ne treba da ulaze u ratove, navodi Bjukenen.
„Amerika je zemlja koja je podeljena ne samo po sredstvima za postizanje ciljeva u svetu, već i po samim ciljevima“, zaključio je novinar.
