Darko Tanasković, ambasador Srbije u Unesku — posle jučerašnje preporuke Izvršnog savet Agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) za prijem Kosova u članstvo te organizacije — kaže za Sputnjik da je glasanje pokazalo pravo razmišljanje o tom problemu.
„Sistem glasanja u Unesku, gde se uzdržani glasovi ne uračunavaju u skor, zapravo je način da se sakrije prava slika stvari. Pokazalo se da je manjina od ukupnog broja članova Izvršnog saveta Uneska — 27 od 58 glasalo u prilog odluke da se predloži Generalnoj konferenciji Uneska stavljanje na dnevni red tačke o prijemu Kosova u tu organizaciju. S obzirom da se uzdržani glasovi ne računaju, izgleda kao da je većina za to“, kazao je Tanasković.
Prema njegovim rečima, tu se jasno vidi u kojoj meri je reč o obmanjivanju javnosti, jer je svojevremeno zamenik inostranih poslova Kosova Petrit Seljimi izjavljivao kako Kosovo ima plebiscitarnu podršku za članstvo u Unesko.
Ovo je, kako kaže, veoma daleko od plebiscitarne podrške.
„Naprotiv. Postoji rašireno neraspoloženje prema toj odluci, ali ono teško dolazi do izražaja u glasanju, jer je sistem glasanja takav, na šta je juče ukazala i predstavnica Rusije. Mi to sada imamo kao činjenicu, i na Generalnoj konferenciji se glasa isto, odnosno računaju se samo glasovi ’za‘ i ’protiv‘. Ali imajući u vidu da je tamo 195 država i da je odnos između onih koji su priznali Kosovo — njih 111, i onih koji to nisu uradili — 84, drugačiji nego u Izvršnom savetu, neka aritmetika ili aritmetička logika bi govorila da mi tu imamo više šansi“, objašnjava ambasador Tanasković.
On, međutim, naglašava da ne treba gajiti nikakav preuranjeni i neosnovani optimizam, i dodaje da se mora voditi veoma ozbiljna diplomatska i politička akcija kako bi se državama koje u ovom trenutku nisu opredeljene za prijem Kosova u Unesko objasnilo da je potrebno da svoj glas vrlo jasno iskažu u skladu sa postojećim sistemom glasanja.
„Srbija sada treba da napravi analizu ukupnog sastava Generalne konferencije i da svoje delovanje usmeri prema državama za koje mislimo da bismo ih mogli ubediti da svoj stav iskažu na način koji mi smatramo ispravnim“, kaže Tanasković.
Ambasador Srbije pri Unesku je za Sputnjik demantovao pisanje albanskih medija o tome da je predstavnik Prištine bio u sali koja je u datom trenutku bila mesto gde se primenjuje međunarodno pravo i protokol, ali i da je Kosovo u Unesku bilo predstavljeno bez zvezdice.
On kaže da je ministar spoljnih poslova Kosova bio u zgradi Uneska, u foajeu, ali da mu nije bilo dozvoljeno da uđe u salu, iako je bilo očigledno da mu je to namera, dodajući da po protokolu Kosovo nije moglo biti predstavljeno u ovoj organizaciji, jer nije njen član.
„Sa stanovišta funkcionisanja, sekretarijat Uneska poštuje Rezoluciju 12 44, što je pokazala i činjenica da gospođa Irina Bokova, generalna direktorka Uneska nije primila pismo Tačija kad je on pokušao da joj direktno uputi pismo sa ovim zahtevom“, podseća naš sagovornik.
Na pitanje da li je moguće, ukoliko bi Kosovo postalo član Uneska, zahtevati da po važećoj Rezoluciji 12 44 i po Kumanovskom sporazumu, a uz saglasnost Kfora, srpska policija i vojska budu nadležne za čuvanje srpskih manastira, kaže:
„Ja ne isključujem mogućnost da se u razgovorima o slučaju naših kulturnih spomenika na Kosovu, a u situaciji u kojoj bi ono bilo primljeno u Unesko, aktualizuje i ta stavka, odnosno ta odredba sporazuma, koja nije ispoštovana, ali mislim da nema mnogo šanse da se to realizuje“, kaže Tanasković uz komentar da objektivno postoje vrlo mali izgledi da se to realizuje jer su, kako navodi, stvari otišle predaleko a i reč je o izmenjenoj političkoj situaciji.
Ukoliko bi, kaže Tanasković, Kosovo kao država koju mi ne priznajemo ušlo u Unesko, onda bi u dokumentima Uneska došlo do promene koja bi za nas bila vrlo nepovoljna.
„Naime, u Unesku se kulturna baština razvrstava teritorijalno prema državama. Na prošloj sednici Komiteta za svetsku baštinu mi smo uspeli da naši spomenici na Kosmetu — crkve i manastiri — imaju zaglavlje. Srednjovekovni spomenici na Kosovu, u zagradi — Srbija. Drugim rečima, Srbija je ta šira celina u državnom smislu, u okviru koje se i dalje vode naši spomenici na Kosmetu“, ističe ambasador.
Ako bi, kako kaže, Kosovo ušlo u Unesko, bilo bi logično da bude uklonjeno ime države Srbije, jer bi se prema teritorijalno-administrativnom principu koji vlada u Unesku, smatralo da se ova kulturna baština nalazi na teritoriji jedne države-članice Uneska.
„U tom negativnom scenariju morali bismo da se izborimo da naše kulturno nasleđe bude specifikovano kao srpsko kulturno nasleđe sa jedne strane, a sa druge da se obezbedi neki poseban sistem zaštite za tu baštinu“, objašnjava Tanasković.
Tanasković kaže da je dodatna sputavajuća okolnost i činjenica da postoje dve međunarodne realnosti. Prva je, kako navodi, okvir koji važi za one države koje poštuju Rezoluciju 12 44, ali postoji i druga politička realnost, činjenice da je 111 država u svetu priznalo Kosovo kao državu, oglušivši se o Rezoluciju 12 44.
„Za te države pominjanje Rezolucije 12 44 posle mišljenja Međunarodnog suda pravde da Dekleracija o proglašenju nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo, više uopšte nema nikakvog smisla“, ističe Tanasković.
Konačna odluka o prijemu Kosova u Unesko biće doneta na Glavnoj konferenciji idućeg meseca.
