Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun smatra da ima prostora da se promeni nacrt pregovaračke platforme. On čak tvrdi da postoje naznake da bi moglo da se utiče na Nemačku i Veliku Britaniju da odustanu od predloženog amandmana.
„Činjenica je da u ovom trenutku 15 od 28 zemalja-članica EU smatra da taj nacrt treba da bude izmenjen. Srbija će nastaviti da radi na tome. Postoje dve moćne zemlje u EU koje imaju drugačije viđenje te platforme, a postoji i gospođa Ana Maria Boura koja je u timu visoke predstavnice Federike Mogerini, koja zapravo kreira tu platformu, a čini mi se da ona ima potpuno drugačije viđenje koje izlazi izvan statusa neutralnosti i da je snažan zagovornik nezavisnosti Kosova i pritiska na Srbiju“, kaže Drecun za Sputnjik.
On dodaje da manevarski prostor Srbija nastoji da iskoristi snažnom diplomatskom aktivnošću i bilateralnim razgovorima sa zemljama EU. Sa situacijom u kojoj se Srbija trenutno nalazi članice je nedavno upoznao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Drecun kaže da su zvaničnici Unije činili sve da do sastanka sa Đurićem ne dođe, ali da su na kraju ipak pristali na susret.
I politički analitičar Dušan Proroković smatra da ima prostora za promene predloga nacrta pregovaračke platforme, ali da one mogu biti isključivo „kozmetičke“, jer je kasno za pravljenje suštinskih razlika koje bi se odrazile na ukupni položaj Srbije i odnos Evrope prema Kosovu. Tvrdi da zapadne sile neće odustati od svog tumačenja Briselskog sporazuma, čak i ako naprave ustupke, jer nas iskustvo iz prethodnih godina uči da bi se sa istim zahtevima pojavili već za nekoliko godina.
„Ovo što nam sada rade, to je samo ’izvođenje radova‘, pokušaj da se Srbija natera da konačno dođe na stanovište koje njima odgovara. Poglavlje 35 se javlja kao novi element u tome, a to je samo jedno od sredstava kako da se Srbija privoli da prizna Kosovo. Prihvatanjem ovakvog poglavlja 35 Srbija bi napravila nepovratan korak u potpisivanju sporazuma sa Prištinom koji bi podsećao na sporazum između dve Nemačke“, kaže Proroković.
On tvrdi da smo ovakav scenario mogli da naslutimo još 2008. godine, a tri godine kasnije saznali smo i uslove koje je u Beogradu prezentovala delegacije Bundestaga, pa ne vidi prostor da se bilo šta promeni, a najmanje razlog da političari u ovoj situaciji glume da su iznenađeni i ozlojađeni.
„To ne vodi ničemu. Mi treba da gradimo alternativnu politiku. Sa EU imamo niz potpisanih sporazuma koje ćemo sprovoditi, pre svega ekonomskih. Pitanje formalnog članstva treba zamrznuti ili čak od njega postepeno odustajati, jer ne vidim način da se iz svega ovoga izvučemo ukoliko insistiramo na članstvu, a na kraju Kosovo ne priznamo kao nezavisnu državu“, kaže Proroković za Sputnjik.
Kako će izgledati konačni predlog nacrta pregovaračke platforme za Poglavlje 35 trebalo bi da bude poznato za tri nedelje. Sporno poglavlje je prva stanica na konkretnom otvaranju puta Srbije ka EU, ali i neka vrsta paralelnog koloseka koji prati celokupne pregovore o prijemu. Od njega će zavisiti tempo otvaranja drugih poglavlja.
Najblaže rečeno čudan pristup zemalja i partnera sa Zapada koji menjaju tekst pregovaračke platforme bez informisanja Srbije, iako je jasno rečeno da ništa što nije dogovoreno u Briselu neće moći da bude u pregovaračkoj platformi, mnogo govori o trenutnom položaju naše zemlje i njenom manevarskom prostoru. Da li će Srbija ipak morati da na neki način prizna nezavisnost Kosova?
Proroković ističe da je ovo što se danas dešava moglo davno da se predvidi, jer je većina članica EU priznala Kosovo.
„Samim tim činom oni su nama poslali poruku šta misle o teritorijalnom integritetu Srbije. Ulazak Srbije u EU oni podrazumevaju u granicama bez Kosova“, kategoričan je Proroković.
On je siguran da Nemačka svoj stav neće promeniti, kao ni Velika Britanija, koja od 1999. godine ni za jedan korak nije promenila svoju poziciju prema Kosovu.
Briselski dijalog nije u ovom trenutku diskreditovan samo novim zahtevima o pregovaračkoj platformi za Poglavlje 35. Dok se na jednoj strani Srbija bori za otvaranje poglavlja koje je neće usloviti da prizna nezavisnost Kosova, na drugom frontu pokušava da spreči prijem Kosova u međunarodne organizacije, pre svega u Unesko, jer bi u slučaju prijema zaštita hrišćanskog duhovnog i kulturnog nasleđa bila u rukama onih koji ga svakodnevno skrnave.
